Након граничне пресуде Врховног суда у петак којом су поништене пресуде у случајевима Роу и Кејси, корпорације се утркују да осигурају свој статус освешћене компаније, као и своју финансијску добит тако што нуде покривање путних трошкова запослених ради обављања абортуса ван државе (уколико је у датој држави абортус сада забрањен или ограничен — прим. прев.).
Си-Ен-Ен бизнис објавио је листу од 26 компанија — која се све више продужује — које су обећале да ће запосленима финансијски покрити путне трошкове и трошкове везане за абортус. На листи се налазе технолошки гиганти Мајкрософт, Епл и Мета; центри забаве као што су Дизни и Нетфликс; и малопродајни ланци као што су Старбакс, Најк и Дикс спортинг гудз. Суоснивач Јелпа, Џереми Стопелман, издао је саопштење у петак у ком наводи: „Ова пресуда доводи у опасност здравље жена, ускраћује им људска права и прети да ће уништити напредак који смо остварили ка родној равноправности на радним местима од пресуде у случају Роу.” Сара Кели из Старбакса изјавила је: „Без обзира на то где живите или у шта верујете, ми ћемо увек обезбедити да имате приступ квалитетној здравственој заштити.”
Међутим, неки доводе у питање добре намере корпоративне Америке. Такер Карлсон истакао је очигледно: „Па, наравно, запослени без породице много су јефтинији за компанију.” Америка у великој мери заостаје за остатком развијеног света у обезбеђивању плаћеног породиљског и породичног одсуства. Федерални закон захтева да компаније преко 50 људи (између осталог) обезбеде и најмање 12 недеља неплаћеног одсуства. Појединачним корпорацијама остављено је да одлуче да ли ће дозволити више од тога и да ли ће жени то одсуство бити плаћено или не. Док ретки корпорације – међу којима је и Нетфликс – гарантују и до годину дана плаћеног одсуства, већина других породиљама даје од три до четири месеца.”
А родитељско одсуство је само почетак новчаног прилива које корпорације виде када помисле на америчку породицу. Породице коштају више у смислу здравствене заштите, на пример. Корпорације нарочито виде запослене мајке као терет – већа је вероватноћа да ће мајке пре него очеви узети слободно време да би бринуле о болесном детету или решавале хитне случајеве код куће. Такође је већа вероватноћа да ће жене „флексибилност“ навести као нешто што високо цене на радном месту, чак и више од могућности напредовања.
Карлсон је у праву: далеко је лакше и јефтиније платити абортус ван државе или замрзавање јајних ћелија него платити права жива људска бића. Корпоративна Америка није пријатељ породици. Али корпоративна Америка такође чини себи огромну медвеђу услугу, јер истраживања све више показују предности које мајчинство има за запослене жене. Сумирајући рад из своје књиге Стиснуте: Зашто наше породице не могу да приуште Америку, Алиса Кварт открила је у анкетама и анегдотском искуству да су мајке изјавиле да су им се пословне вештине заправо побољшале након рођења детета. Након опсежног научног истраживања, открила је анкету са 10.000 академкиња која је показала да су мајке продуктивније на послу од жена без деце.
Друга истраживања су открила да „мајчинство побољшава одређене врсте сазнања, побољшава отпорност на стрес и изоштрава неке врсте памћења.“ „Резултат“ трудноће и мајчинства, пишу Крег Кинсли и Елизабет Ејмори Мајер, „јесте другачији и на неки начин бољи мозак — или барем онај део који је способан да жонглира изазове свакодневног живота а да притом непрекидно буде усредсређен и на бебу“. За мушкарце, добробити очинства су дуго схваћене у облику „премије за очинство“, повећања зараде коју мушкарци обично остварују након што постану очеви. Чини се да одговорност која долази с бригом о другоме мотивише мушкарце на радном месту.
Али корпорације не виде ове предности већ само тренутне трошкове и непријатности. Дубока је иронија и трагедија да се такве компаније сада хвале својим егалитаризмом. Оне заправо заслужују осуду због дубоко укорењеног сексизма и антипородичне агенде.