На данашњи дан 1978. године, у 18:18 часова у Риму, бели дим се уздигао изнад Сикстинске капеле и свет је чуо речи „Habemus Papam.” После неколико гласања, кардинал Карол Војтила изабран је за 264. папу Католичке цркве и узео је име Јован Павле II.
За оне који су посвећени достојанству људског живота и напретку породице, тај тренутак је био ништа мање него провиђење. У папи Јовану Павлу II видели смо понтифа чији су живот и учење непрестано сведочили о „култури живота” у свету који је тако често био у искушењу „културе смрти.”
Од самог почетка свог понтификата, Јован Павле II прихватио је мисију да брани живот у свакој фази и да ојача породицу као темељну јединицу друштва. Храбро је говорио против абортуса, еутаназије и многих притисака који угрожавају права нерођене деце.
Његова знаменита енциклика Evangelium Vitae (Јеванђеље живота) остаје теолошки и морални камен темељац за заговорнике про-лајф покрета. У њој је потврдио „неповредиво достојанство” сваког људског бића од зачећа до природне смрти и инсистирао да никакво кршење људског живота никада није дозвољено, чак ни под изговором „напретка” или „избора.”
Коментари на чланак