Мушкарац тужи медицинске установе због наметања трансродне идеологије

Ожењени мушкарац из Филаделфије поднео је тужбу за несавесно лечење, тврдећи да су га медицински радници присилили на хормонску терапију и неповратну операцију промене пола без одговарајуће сагласности. Тужилац, Ендру Разни, наводи да је 2017. године, након кратке консултације од 20 минута, дијагностикована родна дисфорија и одмах је стављен на хормонску терапију, уз мало психијатријске процене или процене основних проблема.

Током времена, Разни каже да су га његови лекари охрабривали ка хируршкој интервенцији – иако је изразио приговоре и изричито тражио да разговара са својом супругом, Амандом, пре него што настави. Он тврди да су га пружаоци услуга уверавали да ће процедуре бити безбедне и реверзибилне, упркос све већим доказима да су многе такве операције трајне и носе озбиљне ризике.

Тужба, поднета 3. септембра Суду опште надлежности у Филаделфији, именује три здравствене установе и др Кети Румер као тужене. Према поднеску, Разни је претрпео “тешке физичке, емоционалне и релационе штете”, укључујући трајне телесне промене, губитак запослења, трауму и штету по породични живот. Правни тим тражи компензаторну и казнену одштету, као и системске реформе како би се спречили слични случајеви у будућности.

Заступајући Разнија, адвокатска канцеларија Келер Постман упозорава да институције којима се некада веровало да брину о рањивим пацијентима постају, у ствари, “фабрике за транзицију” – места која гурају пацијенте кроз радикалне, неповратне медицинске интервенције без довољног истраживања алтернатива. Они тврде да је информисани пристанак игнорисан, да су Разнијеве сумње ућуткане и да су етички стандарди прекршени.

Овај случај је симптоматичан за шири проблем: медицински системи под притиском идеолошких струја које дају приоритет афирмацији родног идентитета над опрезом, правичним поступком и безбедношћу пацијената. Разнијев случај наглашава зашто би закони и прописи требало да штите од пренагљене медикализације, осигурају потпуну психијатријску процену и заштите пацијенте – посебно младе или рањиве појединце – од присиле на процедуре које мењају живот, а које ће касније зажалити.