Језива петиција у Холандији, коју предводи радикална Фондација за самоодређење на крају живота и коју је основао активиста за еутаназију Вим ван Дајк, прикупила је преко 75.000 потписа, приморавајући парламентарну расправу о потпуној декриминализацији потпомогнутог самоубиства укидањем свих ограничења, укључујући потребу за медицинским одобрењем.
Овај потез се надовезује на катастрофалну легализацију еутаназије у земљи из 2002. године, која је започела са наводним мерама заштите, али се претворила у културу смрти, одневши око 10.000 живота само у 2025. години. Прогресивна странка D66 планира да уведе ову меру следеће године, убрзавајући клизаву стазу ка неограниченом убијању под изговором „аутономије“, док критичари упозоравају да то угрожава рањиве и поткопава светост живота.
Алармантне статистике откривају праву страхоту: владина студија из 2021. године открила је 9.799 потпомогнутих смрти, укључујући 517 случајева где су животи окончани без изричитог захтева. Глобално, Квебек предњачи у захтевима за потпомогнуто самоубиство, али Холандија и Белгија га прате у стопу, док је Канада забележила око 15.000 смрти кроз Медицинску помоћ при умирању (MAID) у 2023. години – пораст од 16%, чинећи га петим водећим узроком смрти и чинећи једну од 20 смртних случајева широм земље.
Још узнемирујуће је што холандски закони сада дозвољавају лекарима да еутаназирају децу млађу од годину дана, укључујући новорођенчад за коју се сматра да „неподношљиво пате“ без наде за побољшање, што је резултирало са 9.958 смртних случајева еутаназије у 2024. години — или 5,8% свих смртних случајева у земљи.
Нудећи смрт као „решење“ сигнализира дубок друштвени неуспех, напуштајући патнике уместо да им пружи негу и наду. Док земље попут Холандије јуре ка моралној провалији, глобална про-лајф заједница мора се одупрети овом дехуманизујућем тренду, сећајући се да истинско достојанство лежи у неговању сваког живота до природног краја.
















Коментари на чланак