Виши званичник Уједињених нација (УН) недавно је изјавио да подучавање садржаја са ЛГБТ темама у школама широм света представља „људско право“ за децу — тврдња која је изазвала огорчење међу родитељима и верским заједницама. Према изјави, ученици свуда треба да буду изложени наставним плановима који укључују учења о сексуалној оријентацији и родном идентитету, без обзира на локалне културне и верске вредности или родитељске преференције. Овај потез одражава оно што присталице називају „инклузијом“, али што у ствари представља глобални мандат за наметање лажних и неморалних друштвених ставова младим, подложним ученицима.
Под овим растућим међународним притиском, национални и локални школски системи могу ускоро да се осете принуђени — или чак правно обавезани — да усвоје LGBT-инклузивне наставне планове, потенцијално поништавајући дугогодишња родитељска права и норме заједнице. За многе породице, посебно оне вођене верским или традиционалним уверењима, ово изазива озбиљне бриге о томе да се њихова деца подучавају идејама о роду и сексуалности које су у сукобу са њиховим моралним вредностима. Ова промена прети да подрије локалну контролу над образовањем и способност родитеља да одлучују шта је прикладно за њихову децу.
Штавише, уграђивање LGBT идеологије у стандардно образовање ризикује нарушавање слободе савести за наставнике, родитеље и ученике који се не слажу. Ако неслагање или одустајање постане друштвено стигматизовано или правно ризично, одбрана верских уверења или родитељских избора може постати тежа.
На крају, представљање ЛГБТ наставног плана као људског „права“ за сву децу може имати далекосежне импликације изван учионица. То би могло отворити пут међународним институцијама да врше притисак на суверене нације да се прилагоде прогресивним образовним стандардима, без обзира на културне или верске традиције — потенцијално трансформишући друштва и подривајући плурализам под изговором спровођења људских права.
Коментари на чланак