Прича почиње тако што је Де Ниро још давне 1967. године као ауто-стопер посетио тадашњу Југославију, а на изласку из Ниша зауставио је сељака из Чокота, Радована Ђокића. Један Нишлија преводио je Радовану оно што је Де Ниро причао, те се испоставило да млади, тада још непознати глумац, тражи преноћиште.
Ђокић га је повезао до своје куће и угостио га као најдражег госта. Сутрадан су га домаћини испратили на пут с погачом и сиром.
Тачно годину дана касније, у лето 1968, у Чокот је стигао фолксваген немачких регистрација. Из аутомобила је изашао главом и брадом онај исти младић.
Де Ниро је овог пута остао три дана, а заједно са својим домаћином брао је парадајз, возио поврће на нишку пијацу и заједно с њим продавао.
Из Чокота је кренуо за Грчку, али се убрзо вратио јер је на бензинској пумпи између Ниша и Лесковца примио аутостопера који му је украо новчаник. Ђокић му је дао новац за пут, Де Ниро му је за узврат понудио камеру, што је Радован одбио.
После много година Ђокићи су га видели на филмском платну и тада схватили ко им је био у гостима. Када је прочитао роман Иве Андрића „На Дрини ћуприја”, Роберт је својој ћерки дао име Дрина. Роберт ју је усвојио након што су се он и његова супруга Дајана Абот венчали 1976 године. Одрастала је с њим и путовала где год је он морао да иде.
Коментари на чланак