Њујорк тајмс је по свему судећи променио ранији наратив и сада доводи у питање медицинске третмане деце која се идентификују као трансродна. Прошле године новине су објавиле чланак насловљен „Паузирали су пубертет, али која је цена тога?”, а почетком ове године још један чланак под називом „Када ученици промене родни идентитет, а родитељи не знају за то.” Ауторка Памела Пол у чланку говори против убрзане афирмације џендера ослањајући се на примере младих људи који жале због тога што су прошли кроз телесну транзицију услед родне дисфорије пре него што су могли да у потпуности разумеју основне узроке својих осећања.
Иако су многе агенције писале о овом питању, чињеница да је Њујорк тајмс дубље истражио ове аргументе има већи културни утицај због тога што је његова читалачка публика левичарски оријентисана. Критичари то виде као знак да питања која окружују трансродни активизам и политику постају све прихваћенија као питања о којима треба водити отворену дискусију.
Чланак доводи у питање ставове многих трансродних активиста, наводећи да се друга објашњења за родну дисфорију не истражују пре него што се младима предложи транзиција. Памела Пол разговарала је с терапеутима о њиховој забринутости у вези с лечењем родно дисфоричне деце.
Полова предлаже опрезнији приступ од онога што се тренутно промовише унутар ЛГБТ заједнице. Она алудира на приче о томе да су медицински радници и родитељи жртве културе отказивања само због тога што доводе у питање модел брзе транзиције који намећу ЛГБТ покрети. То је приметно другачији став од наратива који су је раније био заступљен и промовисан у Њујорк тајмсу, и представља важан заокрет у културном дискурсу о трансродним идентитетима.