Међународна организација за породицу (IOF), заједно с многим организацијама широм света, поднела је следеће саопштење свим амбасадорима УН у Њујорку поводом 67. заседања Комисије за статус жена од 6. до 17. марта 2023. године.
Три хитне смернице о образовању из Универзалне декларације
Моћни принципи за 67. Комисију за статус жена
Поштована екселенцијо:
Будући да се 67. седница Комисије за статус жена бави приоритетном темом „Иновације и технолошке промене и образовање у дигиталном добу за постизање родне равноправности и оснаживање свих жена и девојчица“, с поштовањем скрећемо пажњу на смернице о образовању које нам даје Универзална декларација о људским правима.
Иако није правно обавезујућа, Универзална декларација постала је најпревођенији документ на свету, „морални и образовни манифест“[1] који сија као „морални светионик“[2] и „звезда водиља“.[3] Као „јединствена најважнија референтна тачка за међунационалне дискусије о томе како уредити заједничку будућност на нашој планети која је све више оптерећена сукобима и међузависна“,[4] она је и даље „снажна инспирација за низ конвенција и декларација о правима.“[5] Њене одредбе о образовању предлажу три водећа принципа за 67. седницу Комисије за статус жена.
1. Подстицати пуни образовни развој деце неговањем друштва у коме могу да одрастају са својим родитељима.
Члан 26.2 Универзалне декларације каже: „Образовање је усмерено ка пуном развоју људске личности…“ Ова одредба је касније поновљена у Декларацији о правима детета, принцип 6, где је и разрађено како је најбоље применити је: „Детету, за пун и хармоничан развој његове личности, потребна је љубав и разумевање. Он ће, кад год је то могуће, одрастати уз бригу и одговорност својих родитеља…” У Преамбули је већ наведено да „човечанство детету дугује најбоље што може дати“.
Да бисмо стврили свет у ком деца одрастају с родитељима, потребно је промовисати културу која поштује и омогућава верне, испуњене и отпорне бракове; која препознаје јединствено вредан допринос и мајки и очева животима њихове деце; и која негује стабилне породице пуне љубави.
2. Чувати првенствено право родитеља да бирају образовање за своју деце, укључујући верско и морално образовање.
Члан 26 даље каже да, иако „Свако има право на образовање“ и „Образовање је бесплатно, барем у основној и фундаменталној фази“ (Одељак 1), „Родитељи имају првенствено право да бирају врсту образовања која ће се дати њиховој деци” (Одељак 3). Као што је објаснио др Џејмс Стенфилд у раду за Глобални извештај о праћењу учења,
Члан 26. заснива се на принципу да, премда држава треба да гарантује универзални приступ образовању, примарну одговорност за то образовање и право на његово утврђивање имају родитељи. Овај принцип одговара члану 16 Универзалне декларације о људским правима који каже да је ’породица природна и основна ћелија друштва и има право на заштиту државе и друштва’, и члану 12 који гарантује да ’нико неће бити подвргнут произвољном мешању у његову приватност, породицу, дом… Свако има право на заштиту закона од таквог мешања или напада.’[6]
Одредба Универзалне декларације о приоритету родитељског права уграђена је у Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима, члан 13.3, с посебним нагласком на верско и морално образовање.
Државе чланице овог пакта обавезују се да ће поштовати слободу родитеља и, када је то примењиво, законских старатеља да бирају за своју децу школе, осим оних које су установиле јавне власти, а које су у складу с минималним образовним стандардима који се могу прописати или које је одобрила држава, и да обезбеде верско и морално образовање своје деце у складу са сопственим уверењима.
3. Заштитити и ојачати најважнију образовну институцију друштва, породицу.
Недвосмислен позив Универзалне декларације друштву и држави да заштите породицу као „природну и фундаменталну ћелију друштва“ јесте позив да се заштити главна образовна институција човечанства. „Породица је јача агенција образовног успеха од школе“, приметио је амбасадор Мајкл Новак, јер је она „засад економских вештина, новчаних навика, односа према послу и уметности финансијске независности”.[7]
Или, како је Генералној скупштини рекао представник САД на 10. годишњици Међународне године породице, као „колевка живота и љубави за сваку нову генерацију, породица је примарни извор личног идентитета, самопоштовања и подршке деци” и стога је „јединствено погодна да научи децу интегритету, карактеру, моралу, одговорности, служењу и мудрости“ — због чега је „прва и основна школа живота.”[8]
Позив Универзалне декларације да се заштити породица касније је уграђен у Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима, члан 10.1: „Породици, која је природна и основна ћелија друштва, треба пружити најширу могућу заштиту и помоћ.”
Пружање ове најшире могуће заштите захтева одбацивање сваке политике која би угрозила најважнија права породице скривајући се под окриљем права, било да се односе на сексуално образовање и родни идентитет, ЛГБТ или на нешто треће.
Тврдимо да су горенаведене смернице засноване на Универзалној декларацији кључне за успех јер 67. Комисија за статус жена ради на решавању хитних светских потреба у вези са образовањем. Хвала вам.
С поштовањем,
- Међународна организација за породицу
- Међународна организација уједињених породица
- Центар за породична и људска права
- CitizenGO, Шпанија
- ПРАВЕ жене Канаде
- Латиноамерички савез за породицу
- Заговорници америчке породице, Њујорк
- Институт за породичну политику, Јужна Африка
- Стручњаци за етику
- Институт за породичну политику
- Породица на првом месту, Нови Зеланд
- HazteOir, Шпанија
- Породична група FamilyPolicy.RU, Русија
- Удружење за очинство и породице америчких староседелаца
[1] Jay Winter and Antoine Prost, René Cassin and Human Rights: From the Great War to the Universal Declaration (New York: Cambridge University Press, 2013), 239.
[2] Mary Ann Glendon, A World Made New: Eleanor Roosevelt and the Universal Declaration of Human Rights (New York: Random House, 2001), 236.
[3] Hans Ingvar Roth, P. C. Chang and the Universal Declaration of Human Rights (Philadelphia: University of Pennsylvania Press, 2016), 135.
[4] Glendon, xvi-xvii.
[5] Roth, 134.
[6] James Stanfield, “Parental choice and the right to education: revisiting article 26 of the Universal Declaration of Human Rights” (paper commissioned for the 2021/2Global Education Monitoring Report, Non-state actors in education), https://unesdoc.unesco.org/ark:/48223/pf0000380161.
[7] Michael Novak, “The Family Out of Favor,” Harper’s, April 1976, pp. 42-43.
[8] Нажалост, дословни извештај овог говора америчког представника Вејда Хорна више није доступан на интернету. Сажетак је доступан на https://press.un.org/en/2004/ga10311.doc.htm.
Коментари на чланак