Постоји један велики проблем с конзервативизмом какав се практикује у Америци и свету у последњих 60 година: он се увек брани, вечито покушава да одбрани статус кво од напада радикала. Као што је то рекао конзервативни храбри Бил Бакли:
Конзервативац је неко ко стоји насупрот историји, вичући Стоп у време када нико није много склон томе, нити има много стрпљења с онима који то захтевају.
Постоји један важан проблем код стратегије која подразумева да сте увек у одбрани: на крају ћете изгубити, јер ће вас напади противника исцрпљивати као што таласи с временом троше чврсту стену. То је једносмерно напредовање, а конзервативци су тако увек на губитку. Као што Тимоти и Дејвид Гордон пишу у књизи „Правила за ретроградне људе”: „Генерали то знају; шаховски велемајстори то знају; левичарски тактичари то знају: да бисте добили рат, морате кренути у офанзиву.” Зашто? Гордонови изјављују:
Акција, чак и када је непрецизно усмерена или лоше изведена, има способност да нанесе штету. Тамо где боксер баци аперкат и спусти га на противника, чак и ако је погоднији ударац за ситуацију био десни центаршут, аперкат и даље боли и доводи боксера ближе победи нокаутом… Када сте у нападу, ви диктирате темпо. Ако останете у нападу, ви ћете (с временом) остварити своје циљеве.
А пошто су конзервативци играли одбрану последњих 60 година, сада трпимо пораз за поразом у културним ратовима од офанзивно настројених левичара. Изгубили смо по питању абортуса, ширења ванбрачног рађања, усвајања закона о разводу без кривице, хомосексуалних бракова, хомосексуалног усвајања деце и трансродности, што је само неколико пораза. Конзервативци сада тренутно леже на поду ринга, а судија је избројао до 8.
Ако желимо да спречимо даље поразе, па чак и неоправдане губитке из прошлости, коначно морамо кренути у напад. Иако неће бити лако, неопходно је. Гордонови наводе:
Потребан је посвећен напор да се противнику који напада одузме иницијатива и да се он натера у дефанзиву, пошто људи не поседују инстинкт да се суоче са агресијом. Када боксер прима ударце, он инстинктивно жели да се повуче, спусти очи, подигне гард и покрије се. Међутим, да би успели на највишим нивоима, борци треба да науче да ударају у контрапункт, силом преузимајући иницијативу. Исто је у културном рату и политици… [Ми] ретроградни [смели конзервативци] морамо вратити иницијативу; морамо уложити заједнички напор да пређемо у напад.
Гордонови затим дају неке примере како конзервативци могу да преузму иницијативу и крену у напад. На пример, у вези са 2. амандманом на право ношења оружја, они пишу:
После следеће масовне пуцњаве, немојте се пасивно бранити од механичких, кореографисаних позива левичарских медија на ‘здраворазумски закон о оружју’ истичући да би предложени закони мало допринели сузбијању насиља. Уместо тога, гурните левичаре у дефанзиву тако што ћете организовати координисан медијски блицкриг у ком се коментаторима налаже да укажу на то да су стопе криминала релативно ниже у регионима где је већа стопа поседовања оружја. Наставите с нападом изазивајући домаћине на телевизијама питањима попут: ‘Зашто сте против поседовања оружја када сви подаци говоре да оно спречава масовне пуцњаве?’ и ‘Зашто промовишете феминизам и самохрано мајчинство када знате да огромну већину масовних пуцњава врше огорчени мушкарци без оца?’ Ако желимо да окончамо масовне пуцњаве, требало би да подстакнемо више људи да носе ватрено оружје како би могли да се бране. Организујте акцију субвенционисања оружја грађанима у опасним насељима.
Исто тако стоје ствари и са абортусом. Уместо да пасивно одговарају на аргументе за абортус слабим „Желим да помогнем женама показујући им да је увек најбоље изабрати живот“, конзервативци морају храбро да крену у офанзиву:
Уместо тога, питајте самозадовољног левичара зашто је у реду да повређује девојчице у материци тако што дозвољава њиховим мајкама да их раскомадају и усисају из материце, или да их живе скувају у физиолошком раствору. Не дозволите да радикали заузму позицију ‘за жене’; покажите како левичари мрзе жене, што се види по њиховој равнодушности према милионима девојчица које убијају мајке које су дословно чедоморци.
Да би имали било какву шансу да победе у културним ратовима у Америци и остатку света, аутори Тимоти и Дејвид Гордон у својој књизи „Правила за ретроградне” тврде да конзервативци морају да пређу у офанзиву. Заиста, прво правило у њиховој књизи јесте увек треба бити у нападу. Ако наставимо да се ослањамо на досадашњу стратегију пасивне и слабе одбране, само ћемо наставити низ пораза који смо претрпели у протеклих 60 година. Као што Гордонови изјављују:
Ако желимо да победимо у културним ратовима, морамо сами да креирамо наратив — ако се задовољимо пасивним реаговањем на левичарски и фарсични наратив, то је равно самоубиству. Увежбајте се да нападнете, скупите храброст и не губите ни часа.