• најновије
  • Сви
ВЛАДИКА АТАНАСИЈЕ ЈЕВТИЋ (1938-2021)

ВЛАДИКА АТАНАСИЈЕ ЈЕВТИЋ (1938-2021)

4.03.2023.
Квинслендски доктор уклоњен због одбране деце од транс идеологије

Квинслендски доктор уклоњен због одбране деце од транс идеологије

15.09.2025.
NFL тимови одају почаст Чарлију Кирку минутом ћутања

NFL тимови одају почаст Чарлију Кирку минутом ћутања

15.09.2025.
Изабрани председник Оксфордске уније слави смрт Чарлија Кирка

Изабрани председник Оксфордске уније слави смрт Чарлија Кирка

15.09.2025.
Овај дан у историји конзервативизма: рођење Вилијама Хауарда Тафта

Овај дан у историји конзервативизма: рођење Вилијама Хауарда Тафта

15.09.2025.
Федерални суд дозвољава Трамповој администрацији да блокира средства Планираном родитељству

Федерални суд дозвољава Трамповој администрацији да блокира средства Планираном родитељству

15.09.2025.
Creator: MEHMET ALI OZCAN 
| 
Credit: Anadolu via AFP
Copyright: 2024 Anadolu

Словачка настоји да кодификује законе против ЛГБТ идеологије

13.09.2025.
Власти откривају да је атентатор на Чарлија Кирка живео са трансродним партнером

Власти откривају да је атентатор на Чарлија Кирка живео са трансродним партнером

13.09.2025.
One important event in pro-life history that occurred on September 14 is the inaugural National Day of Remembrance for Aborted Children in 2013. Organized by Citizens for a Pro-Life Society and the Pro-Life Action League, over 100 memorial services were held across the United States at gravesites and memorials for aborted children, marking the first nationwide effort to publicly honor and mourn the victims of abortion as a solemn, unified act of remembrance. This event was a pivotal milestone in the pro-life movement, shifting focus from advocacy and protest to ritualistic commemoration and spiritual witness, helping to humanize the unborn and deepen public awareness of abortion's tragedy.

Овај дан у конзервативној историји: Национални дан сећања на абортирану децу

13.09.2025.
Ово убиство је било предвиђено

Ово убиство је било предвиђено

13.09.2025.
Већина америчких родитеља против џендер идеологије у школама

Већина америчких родитеља против џендер идеологије у школама

16.01.2025.
  • О нама
  • Контакт

Пријави се

  • Пријави се
16.09.2025.
  • Пријава
  • Регистрација
No Result
View All Result
  • српски
    • English
    • Italiano
    • Español
    • Français
    • Deutsch
    • Polski
    • Русский
    • Hrvatski

Navigation Button Donate

  • ДОНИРАЈТЕ
International Family News Network (IFN)
  • Почетна
  • Став
  • Живот
  • Породица
  • Култура
  • Политика
  • Забава
  • Наука
  • Петиције
  • Пријави се
  • ДОНИРАЈТЕ
International Family News Network (IFN)
  • Почетна
  • Став
  • Живот
  • Породица
  • Култура
  • Политика
  • Забава
  • Наука
  • Петиције
  • Пријави се
  • ДОНИРАЈТЕ
No Result
View All Result
International Family News Network (IFN)
No Result
View All Result
СЕЋАЊЕ:

ВЛАДИКА АТАНАСИЈЕ ЈЕВТИЋ (1938-2021)

Две године су од упокојења Владике Атанасија

Редакција Редакција
4.03.2023.
рубрике: Главна вест, Живот, УДАРНЕ ВЕСТИ
490
Време читања:2 mins read
0
ВЛАДИКА АТАНАСИЈЕ ЈЕВТИЋ (1938-2021)

извор: НСПМ

Подели на ФБShare on WhatsAppShare on TelegramПодели на твитеруShare on WeChat

Last updated on March 8th, 2023 at 06:30 am

ПРЕНОСИМО ЖИВОТОПИС УМИРОВЉЕНОГ ЕПИСКОПА АТАНАСИЈА СА САЈТА ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКЕ ЕПАРХИЈЕ

Животопис његовог преосвештенства, умировљеног Епископа захумско-херцеговачког и приморског, новопредстављеног у Господу, Атанасија:  

Име епископа Атанасија Јевтића одавно је познато не само нашој црквеној и широј јавности већ и цијелом хришћанском, нарочито православном свијету. Епископ др Атанасије Јевтић рођен је од православних родитеља, Милана Д. Јевтића и Савке (рођ. Брисић), земљорадникâ, у селу Брдарици, у шабачко-ваљевском крају (западна Србија), на други дан Божића, 8. јануара 1938. године. Основну школу завршио је у Драгињу, нижу гимназију започео 1949. у Шапцу, а завршио осмољетку 1953. у Дебрцу. Учио је затим Богословију у Раковици, а завршио је у Београду 1958.  Исте године уписао је Православни богословски факултет у Београду, али је убрзо позван на одслужење двогодишњег војног рока у Подгорици и на Косову.

По повратку из војске, замонашен је – по благослову епископа шабачко-ваљевског Јована, и то руком архимандрита Јустина Поповића у Манастиру Пустиња код Ваљева, уочи Ваведења, 3. децембра 1960. године, а затим је, као сабрат Манастира Троноше код Лознице, наставио и завршио студије на Богословском факултету у Београду, јуна 1963. године. Дипломирао је општом оцјеном 8,88. За вријеме студија рукоположио га је епископ Јован у чин јерођакона на Богојављење 1961, а на Успење Пресвете Богородице 1963. рукоположен је и у свештенички чин.

Завршивши Богословски факултет, поднио је молбу Светом архијерејском синоду како би му био одборен одлазак на постдипломске студије у Грчку. Фебруара 1964. послао га је Његова светост патријарх српски Герман на Теолошку академију на Халку код Цариграда (Турска), гдје је остао до јуна исте године. Због тамошњих тешких политичких прилика прешао је у љето исте године у Јеладу, на Свету Гору, и с јесени на Теолошки факултет у Атину, гдје је, под руководством професора догматике и академика др Јована Кармириса, припремио на грчком докторску тезу из догматике, на тему: „Еклисиологија Апостола Павла по Светом Златоусту“.

Докторску тезу одбранио је одличним успјехом 2. јуна 1967. на истом факултету. Након тога остао је у Атини још годину дана настављајући богословски рад углавном на изучавању светих отаца Цркве. За вријеме четворогодишњег боравка у Атини служио је као парохијски свештеник у атинској Руској цркви, станујући једно вријеме у богословском интернату Грчке цркве, а затим у приватном стану. Све вријеме боравка у Грчкој био у сталној вези са својим епископом – шабачко-ваљевским Јованом. У јесен 1968, добивши за то благослов од свог духовника и епископа, прешао је у Париз, на Богословски институт Светог Сергија, ради наставка богословских студија и изучавања француског језика. Након проведене једне године изабран је од Професорског савјета Института за професора на предметима Увод у теологију и Патрологија са аскетиком, и на том положају остао је три године. Посљедњу годину (1971/72) предавао је и Историју Цркве византијског периода. Боравећи у Паризу, повремено је пратио предавања из Патрологије на Римокатоличком теолошком факултету (Institut Catholique de Paris) и поједина предавања из византијске књижевности на Сорбони (Hautes Etudes). У својству професора Института Светог Сергија, учествовао је на Првој теолошкој конференцији православних теолога у Америци, септембра 1970, у Бостону (Holy Cross). За четири године боравка у Француској опслуживао је, према потребама, православне парохије руске, српске, грчке и француске, а живио је у дому студената Института Светог Сергија. Током љета посјећивао је Свету земљу, Србију и Грчку.

Вративши се из Париза у љето 1972, постављен је од стране Светог архијерејског синода за управника Дома студената при Богословском факултету. Сљедеће 1973. изабран је за доцента на Богословском факултету на Катедри за патрологију (Црквена књижевност и Мисао светих отаца Истока и Запада). Предавао је и Историју Хришћанске цркве низ година, као и неко вријеме Историју Српске цркве. Године 1983. биран је за ванредног, а 1987. за редовног професора на Катедри за патрологију. Биран је за декана Богословског факултета 1980/81. и 1990/91. У периоду рада на Факултету објавио је око двије стотине научних радова. Тада почиње да излази његово дјело Патрологија (књ. 2). Након доласка у Београд служио је у Манастиру Ваведење на Сењаку.

Брзо се укључио у културна кретања престонице, првенствено активним учествовањем на бројним трибинама, гдје је својим отвореним иступањима, одличним познавањем теолошке и философске мисли те својственом му ерудицијом и свестраношћу задобио велике симпатије и подршку – нарочито омладине – у бројним дијалозима са апологетима марксизма и материјализма. Одржао је више десетина предавања омладини у патријаршијској сали у Београду. Позната су и његова реаговања у штампи (посебно у листу Православље, гдје је сматран за једно од првих пера). Истовремено и напоредо са професорским дужностима дјелатно је учествовао у буђењу успаване светосавске и косовске свијести и савјести српскога народа, подсјећајући на озбиљност ситуације на Косову и Метохији, али и у другим српским земљама. Учествујући својим прилозима у прикупљању докумената и свједочанстава о новомучеништву, завјетовао их је будућим и садашњим генерацијама као документ времена и на тај начин враћао је дуг пострадалим Србима и својој цркви. Такође, многобројне младе људе је својим примјером надахнуо и упутио на изучавање богословља, подстакнуо на ступање у свештенички и монашки чин.

Својим пастирско-еклисијалним дјеловањем допринио је измирењу и превазилажењу расколâ, а особито тзв. америчког раскола. Ратне 1991. године је од стране Светог архијерејског сабора изабран, а на Ивањдан 7. јула хиротонисан и устоличен у Вршцу за епископа банатског, гдје је остао непуних годину дана. Свети архијерејски сабор је, на мајском засједању 1992, епископа Атанасија изабрао за епископа захумско-херцеговачког и приморског. Због ратног пожара није могао бити устоличен у сједишту Епархије, Мостару, него у Требињу, на Видовдан 1992. године. Нови епископ, са сједиштем у Манастиру Тврдошу, наслиједио је Епархију која више деценија није имала свога архипастира. Током рата многоразлично је помагао свој народ, војску, сирочад, избјеглице, рањенике и остале невољнике и паћенике, обнављајући православну вјеру у Херцеговини масовним крштавањем, причешћивањем и просвјећивањем повјереног му народа (покренуо је, између осталог, епархијски часопис Видослов, који редовно излази од Божића 1993. до данас). Године 1994. изабран је за првог ректора новоотворене Духовне академије „Свети Василије Острошки“ у Фочи. Његовом заслугом Херцеговином су пронијете мошти Светог Василија Тврдошког и Острошког Чудотворца (10–11. маја 1996).

Због тешке повреде вратних пршљенова (3. децембра 1998.) замолио је Сабор епископâ да га разријеши дужности архијерејске катедре, али не и архијерејског служења. На септембарском засједању 1999. године Свети архијерејски сабор усвојио је оставку епископа Атанасија на активно управљање Епархијом захумско-херцеговачком и приморском, а на његово мјесто изабран је епископ Григорије. Епископ Атанасије остао је да борави у Манастиру Тврдошу крај Требиња и да помаже херцеговачким архијерхејима. Наредних година много времена проводи на Косову и Метохији (нарочито од доласка страних НАТО трупа у јуну 1999) помажући тамошњем епископу и страдалном народу. Током 2001/2002. провео је осам мјесеци у Јерусалиму изучавајући јеврејски језик ради превођења Светог писма Старог завјета на српски, и упознајући боље Свету земљу Господњу те служећи у Јерусалимској патријаршији, нарочито на Гробу Господњем и Гробу Мајке Божје (претходно је посјетио Свету земљу три пута и Синај два пута).

По повратку из Јерусалима, Сабор га је, од јуна 2002. до маја 2003, послао на испомоћ обољелом епископу жичком Стефану, када је с другим епископима припремио уношење у календар светих и епископа жичког и охридског Николаја. По повратку из Жиче, ради у Манастиру Тврдошу на преводу Светог писма с јеврејског и грчког, повремено пише текстове или држи предавања. За вријеме погрома Срба на Космету, марта 2004, био је свих тих дана присутан са страдалним народом, свештенством и монаштвом.

Епископ Атанасије је нарочито као јеромонах био учесник многих домаћих и међународних научних скупова из области црквене историје, теологије, философије и хришћанске културе. Истовремено је сарађивао у многим црквеним и свјетовним публикацијама код нас и у иностранству. Аутор је бројних књига, студија, чланака, огледа и бесједа на више свјетских језика, преко шест стотина радова. Преводи са старогрчког, старословенског и других језика. Његови богословски, антрополошки, патролошки, црквено-историјски радови залазе у све периоде историје Цркве и обухватају скоро сва важнија питања православног библијско-светоотачког богословља. Његови литерарни теолошко-философски радови и иступања добили су и званичну потврду избором у Удружење књижевника Србије.

До објавио је више десетина књига.  

Владиκο бесмртног имена, вјечна ти успомена!  

АЗБУЧНА ПЕСМА – снимљена по речима песме Владике Атанасија Јевтића

Tags: PravoslavljeSPCSrpska pravoslavna crkvaVladika Atanasije Jevtić
Редакција

Редакција

Чланци објављени од стране српске iFamNews редакције.

Коментари на чланак

НАЈЧИТАНИЈЕ:

ЗАСТРАШУЈУЋЕ: „ДЕТРАНС“ МУШКАРАЦ ИЗНЕО ИСТИНУ О ПРОМЕНИ ПОЛА

ЗАСТРАШУЈУЋЕ: „ДЕТРАНС“ МУШКАРАЦ ИЗНЕО ИСТИНУ О ПРОМЕНИ ПОЛА

8.08.2022.
74.2k
ЕВРО ПРАЈД КРШИ УСТАВ И ЗАКОНЕ СРБИЈЕ

ЕВРО ПРАЈД КРШИ УСТАВ И ЗАКОНЕ СРБИЈЕ

5.08.2022.
16.8k
КО ТО ТАМО УРЛА? ФЕМИНИСТИЧКА ХИСТЕРИЈА ОКО АБОРТУСА

КО ТО ТАМО УРЛА? ФЕМИНИСТИЧКА ХИСТЕРИЈА ОКО АБОРТУСА

10.02.2022.
8.6k
УЧИТАЈ ЈОШ

ТРЕНУТНО НАЈЧИТАНИЈЕ


    IFN – International Family News Network

    © 2022 IFN – International Family News - All Rights Reserved.

    Брзи линкови

    • О нама
    • Контакт
    • Правила о приватности

    Запратите нас

    Добро дошли!

    Заборавили сте шифру? Региструјте се

    Направите налог

    Попуните форму за регистрацију

    Сва поља су обавезна Log In

    Retrieve your password

    Please enter your username or email address to reset your password.

    Log In
    Пријави се
    No Result
    View All Result
    • Почетна
    • Став
    • Живот
    • Породица
    • Култура
    • Политика
    • Забава
    • Наука
    • Петиције
    • Пријави се
    • ДОНИРАЈТЕ

    • en English
    • it Italiano
    • es Español
    • fr Français
    • de Deutsch
    • pl Polski
    • sr српски
    • ru Русский
    • hr Hrvatski
    • Пријава
    • Региструјте се

    © 2022 IFN – International Family News - All Rights Reserved.