Велики проценат Немаца одбија да прихвати џендеризацију немачког језика. Ово је резултат недавно објављене анкете компаније Инфратест за недељник Welt am Sonntag.
Родно осетљив језик користи измишљене речи као што је Studierende у значењу људи који студирају уместо Studenten – студенти, или налаже додавање великог слова I (Binnen-I), које се додаје речима да би се означио други род. Уместо немачке речи Pilot (у значењу пилот), налаже се употреба облика Pilot-Innen, а у говору се захтева кратка пауза између изговарања речи Рilot и -Innen.
Према резултатима Инфратестове анкете, 65% испитаника одбацује употребу родно осетљивог језика. У претходној години стопа противљења износила је 56%.
Анкета је показала да се оваквом насилном мењању језика противи 48% присталица Зелене странке, 57% присталица Социјал-демократске странке, 68% присталица Уније странака (Хришћанско-демокрасте странке и Хришћансксе социјалне уније), 72% присталица Левице, 77% присталица Странке слободних демократа и 83% присталица Алтернативе за Немачку.
У расправи о употреби родно осетљивог језика, потпредседник Бундестага Волфганг Кубицки (из Странке слободних демократа) изјавио је за Welt am Sonntag да се језик с временом мења путем друштвено-културних процеса, а не путем елитистичке моралне принуде. „Стога не верујем да ће се родно осетљив језик прихватити. Свака особа треба да говори онако како јој одговара, без обзира на то да ли жели да користи родно осетљив језик или не.“ Језик „не треба махнито претварати у средство за политичку борбу“.
Кубицки није једини немачки политичар који је у последње време критиковао родно осетљив језик. Члан парламента Кристоф Плос (Хришћанско-демократска унија), који је и коиницијатор петиције РЦДС, такође је изјавио у гостујућем чланку за Die Welt да држава не би требало да преваспитава своје грађане путем родно осетљивог језика. И поједини јавни медији такође имају утисак да су мета државног диктата: волонтер Баварске радио-телевизије Bayerischer Rundfunk назвао је родно осетљив језик „бесмисленом лингвистичкиом извитопереношћу“ једног „академског мехура“ чији је циљ да се неко „осећа добро“. А отпор расте и у другим европским земљама: примера ради, француски министар образовања недавно је забранио родно осетљив језик у француским школама и у свом министарству.
Да ли вас занима покрет за живот и породицу? Увек будите у току – пријавите се ОВДЕ да добијате наш билтен и да будете у току с новостима из Србије и целог света!