Last updated on January 20th, 2021 at 05:24 am
СПЕКУЛАЦИЈЕ И ИСТИНА
Годинама уназад се спекулише да ли вакцине у свом саставу имају и ћелије ткива абортираних фетуса. Тренутна епидемиолошка ситуација изазвана корона вирусом и почетак вакцинације у бројним државама света актуелизивала је сумње и моралне дилеме да ли такву вакцину треба примити, односно да ли је уоште треба примењивати на људима.
Истраживачи који раде на производњи вакцина тврде да се клониране ћелијске линије заиста користе да би се вирус, од кога се вакцина прави, узгајао, јер без ћелија не може опстати, али да је сама вакцина прочишћена и не садржи ове ћелије.Међутим, трагајући за веродостојном литературом долази се до чланка у коме се може видети састав разних вакцина, између осталог и присуство остатака (резидуума) ДНК ових ћелија у некима од њих.
ВАКЦИНЕ И ФЕТУСИ
Ћелијске линије изведене из абортуса користе се још од шездесетих година прошлог века за производњу вакцина. Такође се користе и за производњу лекова за хемофилију, реуматоидни артритис и цистичну фиброзу. У употреби су VI-38 ћелијска линија изолована из плућа женског фетуса из Шведске 1962.године, MRC-5 ћелијска линија из плућа мушког фетуса из 1966.године, VERO ћелијска линија коју су јапански истраживачи изоловали 1963.године, али не за производњу вакцина, већ за испитивање тумора.
Најмање пет кандидата за COVID-19 вакцине користи једну од две хумане феталне ћелијске линије: HEK-293, ћелијску линију из ткива бубрега фетуса из 1972.године и PER.C6 ћелијску линију мрежњаче ока фетуса старог 18 седмица из 1985.године, у власништву ,,Janssen”-а, подружнице ,,Johnson & Johnson”.
,,Коришћење ћелија из абортираних фетуса за производњу вакцина чини ових пет програма вакцина против COVID -19 неетичним, јер се користе недужна људска бића која су побачена“, кажу Давид Прентис (David Prentice), потпредседник и директор на Charlotte Lozier Institute и молекуларни биолог Џејмс Шерли (James Sherley), сарадник Lozier Institute и директор компаније за матичне ћелије Аsymmetrex.
Многи pro-life активисти, такође, скрећу пажњу на овај, не само безбедносни, већ и етички проблем. (На ову тему још пролетос смо пренили занимљив текст извршног директора нашег портала Џозефа Грабовског, прим.ур.срб)
ОДЛУКА ЈЕ НА НАМА
Све хришћане ово треба да наведе на размишљање да ли је нормално да нечију, поготово несигурну, добробит (вакцинација нам се намеће зарад победе над неком короном, при чему већ најављују нове „сојеве“ короне за које ова вакцина неће бити довољна) градимо на страдању другог људског бића. Достојевски је говорио да суза једног детета претеже цео свет. Међутим, одлука о томе да ли ћемо се вакцинисати мора бити лична, јер нам је свима Бог дао свест, разум и савест да по њима живимо и слободу да доносимо своје одлуке.
Коментари на чланак