Заменик државног секретара је рекао да је потенцијал који мушкарци имају од виталног значаја за јачање нације.
Мушкарцу је тешко да се дефинише и још више снађе у данашњем свету: може бити нервозан, али не и неуротичан, може бити осетљив, али не и хистеричан. Може бити нерасположен, али не и депресиван, мотивисан, али не и агресиван, љубазан, али и даље чврстих ставова. Требало би да буде самоуверен, али да се никада не осећа супериорно – рекао је Атила Бенеда на конференцији „Мушкарци у фокусу“. Заменик државног секретара за питања породице у Министарству културе и иновација сматра да, иако вреди размислити о томе шта данас значи бити мушкарац, то није нужно нешто што треба да дефинишемо.
Конференцији су присуствовали пословни лидери, запослени из бројних компанија и професионалци у својим областима.
Заменик државног секретара је рекао и да Влада жели да свака породица буде слободна да одлучи колико ће деце имати, колико дуго ће деца остати код куће са њима и које породичне бенефите ће остваривати. Трудили смо се да уведемо све елементе подршке породици на начин од ког мушкарци и очеви могу имати користи, додао је он. Трудимо се да додатно проширимо подршку породице, а већ смо усвојили предлоге за следећу годину. Очеви сада могу да конкуришу за скраћено радно време до осме године за своје најмлађе дете, а родитељско одсуство након рођења детета биће повећано на десет дана, додао је он.
Важно је да када мислимо на породицу и децу, мислимо и на очеве, јер њихове дужности не би требало да буду само зарађивање за живот.
Морамо татама дати прилику да буду део тренутака који помажу да се породице уједине. Од ових поступака може зависити будућност вашег односа с дететом и вашег односа с партнером.
Атила Бенеде је такође скренуо пажњу на чињеницу да је животни век мушкараца знатно испод оног код жена и да они заостају и по годинама проведеним у добром здрављу. Морамо сустићи заостатак због себе, због жена и због нашег друштва – резимирао је заменик државног секретара.
Важно је да су очеви заиста део нашег друштва, рекао је психолог Ласло Ледер, један од домаћина конференције и оснивач Академије очева, која је организатор конференције.
Америчко истраживање из 1999. године показује колико су улога и присуство очева витални. Према истраживању, 75 одсто људи у центрима за болести зависности, 80 одсто силоватеља и 85 одсто малолетника у затвору одрасло је без оца. Ове бројке показују да је присуство оца кључно – истакао је он у свом излагању. Ледер је такође навео да је у савременом искуству очинства од суштинског значаја да преиспитамо нашу праксу развода, јер грађански рат између очева и мајки може да запечати судбину генерација.
Недавна истраживања показују да младићи постају све неплоднији, што може бити последица психичке и физичке исцрпљености, депресије и нездравог начина живота, истакао је Ледер у свом говору. Додатно, већина мађарских мајки сматра да су мушкарци пре свега хранитељи, а очекивања укључују и да очеви треба да буду оријентисани на породицу.
Ова очекивања није лако испунити. Као резултат тога, очинска депресија постаје све чешћа и може трајати годинама, док у већини случајева остаје скривена; отац је депресиван, не може да пронађе своје место и улогу у породици, не налази радост и криви себе што није у стању да се повеже, када је „само“ депресиван“, објаснио је Ласло Ледер на конференцији. Такође је истакао да значајан број мушкараца у тридесетим годинама и даље живи код куће са родитељима.