Обраћам вам се испред Међународне организације за породицу, једне од највећих и најпознатијих, али и најпрогоњенијих организација које се боре за природну породицу и породичне вредности. Наш Светски конгрес породица одржан је до сада 13 пута у градовима Европе, Америке и Аустралије, а поред тога и више регионалних конференција, од којих једна и у Београду 2016. године.
Прошле године покренули смо и портал Међународне породичне вести – International Family News – за сада на чак осам језика, укључујући и српски, који преноси новости из читавог света везане за породицу и опасности које јој прете, али нуди и предлоге решења за очување природне породице, брака као заједнице мушкарца и жене, и права родитеља да васпитавају децу у складу са својим вредностима.
Поменула бих и још један важан пројекат, а то је филм под називом Непланирано – прави играни, Холивудски филм, заснован на истинитој причи, који говори о борби за право на живот. Крајем 2019. године, у Београду је одржана и претпремијера овог филма, уз присуство режисера и сценариста из Америке. Филм смо превели и на српски језик. На овај начин показујемо да се не плашимо да у друштву покренемо разговор на теме о којима се мање говори, а које су од кључног значаја за опстанак друштва и за сваког од нас, као што су абортус и еутаназија. Право на живот је веома актуелна тема у свету и код нас, стога је неопходно делити истините информације како би сваки грађанин био информисан учесник у јавним расправама о кључним етичким и моралним питањима данашњице.
Путем набројаних пројеката, Међународна организација за породицу даје свој допринос борби за очување вредности људског живота од рођења до природне смрти, затим за очување природне породице, подстицање рађања и родитељства као најлепше улоге за жену и мушкарца, као и за заштиту деце од погубних идеологија које нам се намећу.
Једна од тренутно највећих опасности јесте родна идеологија која нам је дошла под плаштом родне равноправности. Морам да напоменем да родна равноправност нема везе с равноправношћу полова. Верујем да сви ми овде окупљени, као и највећа већина разумних и здравомислећих људи, сматра да су и мушкарци и жене једнако вредни, али различити – а у нашим разликама лежи сва лепота оба биолошка пола, јер се и у браку, а и шире у друштву, управо захваљујући тим разликама на најбољи начин допуњујемо. У породици стварамо идеално окружење за раст и развој детета у присуству родитеља оба пола, а у друштву доприносимо његовом развоју као и решавању проблема управо захваљујући различитим увидима – мушким и женским – који су последица наших биолошких разлика и јединствености.
У мају ове године усвојен је Закон о родној равноправности, а још пре тога измењен је наставни план и програм за биологију за осми разред тако да су сви издавачи уџбеника морали да уврсте и једну лекцију о родним идентитетима и међуполним особама. То значи да ће се нашој деци с 14–15 година говорити о промени пола, о томе да није битно с каквим су гениталијама и хромозомима рођени, већ да је једино битно како се осећају изнутра. Ако деца имају извесне недоумице, ако осећају да им је тешко да се уклопе с вршњацима и са околином, што су све осећања типична за адолесценцију, сада ће им рећи да је то све због тога што су заправо у погрешном телу и да ће те проблеме решити ако зауставе промене које се дешавају у пубертету и почну да узимају хормоне супротног пола.
Ако дете не прође кроз пубертет, ако се у његовом телу не одиграју промене узроковане лучењем мушких односно женских хормона, дете неће достићи полну зрелост и израшће у стерилну особу. Можете то дете убедити и да је мушко, и да је женско, да је небинарно, џендерфлуидно, асексуално, пансексуално и да је било који од 60+ џендера, али то неће променити чињеницу да ако се детету не дозволи да прође кроз пубертет, оно неће бити репродуктивно способна особа.
Зашто су се џендеристи толико окомили на децу? Зато што када мушкарац у тридесетим годинама живота почне да узима женске хормоне, он већ има развијен мушки мишићно-скелетни систем, јаку вилицу, адамову јабучицу, мушки глас и слично. Те карактеристике се могу ублажити, али само до одређеног нивоа. За разлику од тога, ако дечак не прође кроз пубертет, и уместо тога узима женске хормоне, он заиста може да изгледа сасвим као жена, па чак и да победи на избору за најлепшу жену, као што се десило ове године у Невади – младић који себе назива Каталуна Енрикез проглашен је лепшим од осталих двадесет девојака и постао Мис Неваде. У новембру ће бити представник те државе на такмичењу за најлепшу жену Америке.
Животне приче ових особа још једном потврђују колико су за свако дете битни породица, присуство оба родитеља и безбедно окружење за одрастање: овај младић је са 10 година остављен с браћом и сестрама на Филипинима, док су родитељи отишли у Калифорнију за послом. Касније је и он дошао у Америку, али је био жртва сексуалног злостављања. Његова тужна прича о психичким проблемима и осећању неприпадања показује образац по ком делује трансродна идеологија, као што сам већ навела: њене жртве су младе особе у осетљивом периоду живота, којима треба разумевање и подршка, а којима се промена пола – неповратан процес који их оставља стерилним – предлаже као решење свих проблема.
О трансродној идеологији смо опширно писали на нашем порталу и наставићемо да то радимо. Данас бих желела да вам поручим да се не заваравате како ово „тек стиже“ у Србију – ако ваша деца имају мобилне телефоне, трансродност је већ ушла у њихов живот. У неким средњим школама у Србији већ имамо младе који за себе тврде да су небинарни, трансродни и слично. На порталима овдашњих лгбт организација млади увелико могу да прочитају афирмативне текстове о трансродности. У септембру 2020. године Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва, заједно с хомосексуалном организацијом Гетен, издао је „Водич кроз транзицију за транс особе у Србији“. Аутори овог водича кажу да им је жеља да охрабре све читаоце да „род посматрају као константно флуидну категорију, без строгих граница и јасних бинарних подела“. У овом водичу се не помиње „биолошки пол“ већ „пол приписан на рођењу“ – што значи да аутори прескачу претходних 10–15 година постепеног увођења родне идеологије на Западу и воде Србију право у актуелни „трансродни тренутак“ у ком се тврдња да уопште постоји „биолошки пол“ сматра говором мржње.
Стога желим да поручим и вама и свим родитељима да се не устручавате да о овоме разговарате са својом децом. Ако ви не будете ту за њих да вам повере своје недоумице, сумње и страхове, обратиће се неком другом, а та друга особа може бити неко ко је већ постао следбеник овог новог, неумољивог и бескомпромисног марксизма – каква је, уосталом, и свака идеологија. Никада није било важније да родитељи имају однос поверења са својом децом. Никада није било важније да отворено причате с децом и да вас они обавесте ако у школи неко покуша да им наметне идеологију која је у супротности с вашим уверењима.
Једна од последица усвојеног Закона о родној равноправности јесте и то што су током лета школски психолози били на обуци, где им је речено да пренесу колегама да барем један час годишње мора да буде посвећен родној равноправности, и да деци треба да поставе питања као што је: „Да ли ти је неко рекао да си дечак или девојчица, или си то сам закључио?“.
Према нацрту Националне стратегије за родну равноправност 2021–2030, следи нам „уродњавање“ свих институција, па и образовних:
– за наставнике је предвиђено увођење обавезних програма о РР
– укључивање садржаја о РР у испит за добијање лиценце за рад у школама, али и предшколским установама
– ревизија наставних садржаја уџбеника ради елиминисања родних стереотипа
– увођење сексуалног образовања од основне школе, итд., а ово „уродњавање“ – њихов израз – врши се у сарадњи са женским НВО, дакле феминисткиње ће надгледати да ли су нам деца довољно родно сензитивна и освешћена.
У овом тренутку, улога родитеља је пресудна. Ако не желимо да нам џендер-идеолози обликују и васпитавају децу, да наше вредности замењују својим антивредностима, морамо реаговати у школама. Наш правник је саставио и писмо које родитељи из одељења могу потписати и предати разредном старешини, учитељици или директору школе. У писму се изричито забрањује да се деци потписаних родитеља предају спорне лекције, да дете буде у обавези да их одговара за оцену, а по потреби дете се може и повући из наставе тог дана. На основу тог писма, имате право да реагујете у свакој ситуацији ако сазнате да је неко вашем детету покушао да наметне ставове супротне вашим вредностима и уверењима.
Позивам вас да пратите наш портал iFamNews.rs, како бисте се информисали о овим темама.