ТАЛ БРУК (1945–2021): БОМБА

Чуо сам Сурја Дасове кораке близу предњег трема. Чим сам га уледао, знао сам да је доживео неко изненађење. Стајао је на вратима, и подбочивши се уздисао и лагано климао главом.

„Па…” он започе и заћута. Наслутио сам остатак реченице: „Нећеш веровати да је истина ово што ћу ти рећи”.

„Да?”

„Ради се о Саи Баби”. Моје срце поче лудачки да бије. „Добро”, рекох, „хајде да чујемо целу ствар.”

„Знаш чајџиницу у Вајтфилду? Отишао сам тамо и налетео на неке момке са којима сам више пута разговарао. Започео сам причу о Саи Баби, али су они ћутали све време. На крају један момак по имену Рејмонд пође са мном у шетњу у близини стана Керолових. Тражио је да се закунем да ћу чувати тајну. Рекао је да осећа одговорност за моју душу. Зато се усудио на тај корак, упркос томе што се плашио Бабиних натприродних моћи.

„Рејмонд ми је рекао да је пре две године Патрик – стварно један згодан, дугокос англо-индијанац – отишао до Вриндавана и прикључио се повећој групи Американаца који су шетали кроз град. Баба је помислио да је он један од оних откачених Американаца. Задржао га је на разговору. Када су други отишли и Баба остао са њим насамо, учинио је неколико уобичајених материјализација одређених предмета и рекао му његове унутрашње тајне – мада не знам зашто није знао да је Патрик живео ту, у близини. А потом је Баба спустио руку и рашнирао рајсфершлус на Патриковим панталонама.

Нисам могао да верујем својим ушима. Но, проблем је био у томе што сам знао да је то истина.

„Добро”, упитах утучено, „да ли си ти спреман на тако нешто?”

„Међу момцима које је Баба на исти начин “очистио„ , налазе се и Вендел, Фил, онај ученик јоги Бхаџана, и „Алпинац” Шварц. Али то није све Баба је то и мени учинио. Но, за разлику од Патрика, ја нисам узвратио. Све до сада сам ћутао о свему томе. Мислио сам да је то неки вид тантричког очишћења или тест оданости.”

Устали смо и почели да спремамо чај врзмајући се збуњено по соби.

„Али постоји и друга страна свега тога” додадох ја. „Сперма има окултни значај. Фил ми је рекао да се она користи у збиља нимало наивним окултним препаратима. Сматрана је за виталну суштину живота, или нешто тако.”

Седели смо пренеражени, ошамућени, док је ноћ одмицала, и наставили смо да причамо до раних јутарњих часова. Двадесет пет година сте вођени ка овом невероватном врху, потпомогнути разноврсним сложеним животним моделима, интуицијом, сигналима и знацима и апсолутно задивљујућом философијом. Уложили сте у то све што ви јесте и што имате, и за један секунд све то се претвори у прах.

Тихо ронећи сузе, лутао сам по пољима око колибе, не успевајући да угледам ведро небо изнад непрозирних облака који су ме окружавали. Био сам заражен нечим што нисам у потпуности разумевао. Не верујем да могу пренети ово стање окултне скрханости. То се мора доживети да би се разумело.

У неподношљивој осамљености мучило ме је питање: „Ако сам могао бити тако, у потпуности, заслепљен и обманут, да ли ћу онда након свега икад моћи да спознам праву истину? Да ли ћу икад бити у стању да разликујем правог Божјег човека од оног лажног?”

НОВА СВЕТЛОСТ 

Последњег дана боравка у Путапартију одлучио сам да се сам попнем на падину брда које се уздизало над ашрамом. Понео сам моју изгужвану „Нову енглеску Библију”. Иако сав пометен, ипак сам се усудио да трагам за Истином. Ускоро сам се задубио у Библију. Збиља, ова књига је говорила као ниједна друга – њена искреност у истраживању је била јединствена, а њена доследност сасвим изузетна.

Отворио сам 24. главу Еванђеља по Матеју, и потресно разобличавање било је за мене право откривење. Осећао сам пламену увереност док сам читао:

„Тада ако вам ко каже: „Ево, овде је Месија”, или „онде је”, не верујте. Јер ће се појавити лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако је могуће, и изабране. Ето вам казах унапред. Ако вам, дакле, кажу: „Ево га у пустињи”, не излазите. „Ево га у собама”, не верујте. Јер као што муња излази од истока и сине све до запада, такав ће бити и долазак Сина Човечјег”.

Овај одломак је био тако богат значењем, да сам морао да затворим књигу и дуго да размишљам о прочитаном. Осећао сам да је то доказ за измењено, другачије објашњење Бабине личности. Према Библији, он је био један од многих чудотвораца – превараната.

Потом ми је још једна чињеница пала на памет. Христов повратак ће бити попут муње. Све ове године, међутим, ја сам веровао да ће се Он реинкарнирати, и сматрао да је Он исти део Браме, као што смо и сви ми. Али Нови Завет није тако говорио. Дугоочекивани Месија дошао је у свет путем рођења, и то једног и непоновљивог. Никад више неће се родити од жене. Ова чињеница побијала је тврдњу сваког гуруа који је тврдио да је он – поново рођени Христос. Јер када се вазнесени Син човечји врати са небеса у слави и моћи, историја ће се окончати.

Изашао сам у звездану ноћ, сломљен и збуњен, да изнесем своје очајање пред Бога, ма ко или ма шта Он био. Изговарао сам молитву Господњу, молећи Га на крају, са болом у срцу, да ми Он сам покаже своју праву природу и ослободи ме страха и обмане. Молио сам се да ми Бог отвори очи, како бих спознао праву истину, јер сам нисам могао да је пронађем.

ЈЕДИНИ ПУТ – ХРИСТОС

Иза закључаних врата гостинске куће у Бенгалору, већали смо нас петорица: Сурја Дас, Марк, још два саблажњена бивша ученика и ја. Почео сам осталима да објашњавам зашто смо Сурја Дас и ја напустили Бабу. Уопште нису били изненађени. Свако од њих је имао наговештаје да се испод Бабине светачке позлате крије нездрава сензуалност.

Питали су ме: „Шта ти мислиш, ко је Баба?” Бојажљиво сам поновио оно што сам прочитао: „Јер ће се појавити лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса, да би преварили, ако је могуће, и изабране.”

„Па ко је онда прави Христос?”

„Христос!”

То је било тако једноставно, тако невероватно једноставно. Почео сам да сагледавам ствари у потпуно новом светлу. Синуло ми је: ја нисам Бог. Ја чак нисам ни бог. Ја сам Тал Брук, биће са копреном на очима, изгубљено у спиритуалној ноћи. Рекао сам другима: „Ево шта Библија каже да смо ми: бића која је створио Бог. Смртни, рањиви људи од крви и меса, саздани од једноставних елемената у које је Бог удахнуо живу душу.”

Сада сам био спреман да се сложим да је Христос једини пут, и да нема потребе ни за каквим другим човеком, гуруом или небеским бићем. Његово спасење је најискреније и најједноставније од свих која се могу замислити. Оно мора бити тако отворено, тако искрено, тако поштено, да би било прикладно за било ког човека, а не само за неколико изабраних ученика који могу прокрчити сопствени пут.

Неки људи су ми рекли да, када су они били „спасени” или „наново рођени”, ништа драматично се није догодило. Али ја сам сада пред осталима клечао на дрхтавим коленима и молио се са сузама. Потпуно сам одбацио Бабу. Признао сам дубину свог грехопада. Исповедио сам да је Христос једини пут, истина и живот. Поклонио сам се Исусу Христу као Господу и замолио Га да надаље Он управља мојим животом. Устао сам као другачије биће – као нови човек.

Са енглеског: Слађана Савић, Родољуб Лазић

(У СЛЕДЕЋЕМ НАСТАВКУ – ТАЛ БРУК О НОВОМ СВЕТСКОМ ПОРЕТКУ)