„Свет вам обећава утеху, али ви нисте створени за утеху. Ви сте створени за величину“, изјавио је папа Бенедикт XVI. Нажалост, превише нас на Западу одабрало је живот у удобности и одбацило све мисли о величини – и о Богу.
Човеку никада није било тако добро као данас у Сједињеним Државама, Канади, Европи, Аустралији и Новом Зеланду. Данас ретко када морамо да бринемо да ли ћемо имати довољно хране за јело; штавише, имамо толико хране на тањирима да је гојазност, а не глад, највећа здравствена пошаст данашњице. Живимо у све већим кућама и становима, просторима које људи пре сто година нису могли замислити. И имамо више разоноде него људи у било ком тренутку у историји: од Нетфликса и Амазон Прајма до Иксбокса и Плеј стејшена, од мноштва ресторана и кафића који служе храну из целог света до свеприсутне порнографије којој се може приступити преко мобилног телефона и таблета. Имамо више хлеба и више игара него што је најмоћнији римски цар могао да сања.
Али све ове удобности имају велику цену: постали смо толико зависни од њих да занемарујемо тај најважнији однос у нашим животима — однос с Богом — и изгубили смо жељу да чинимо велике ствари у животу. Прво, како показују студије, како се богатство Запада повећавало, посвећеност Богу се смањивала. Цркве широм Запада затварају се рекордном брзином а све је више људи који на питање којој религији припадају одговарају „ниједној“. Заиста, по први пут у историји у Енглеској има више неверника него хришћана, а у Сједињеним Државама посећеност цркава је на најнижем нивоу. Зашто се то дешава? Зато што Бог захтева да обожавамо Њега пре свега другог и да волимо ближње као себе саме, а то су две ствари које одбијамо да радимо јер смо усредсређени само на себе и удобности које нас окружују. Пали смо на прву лаж изречену Адаму и Еви, да ћемо „бити као богови“.
Друго, угодан живот умањио нам је жељу да чинимо велике ствари. Постали смо дебели и лењи јер се фокусирамо искључиво на задовољавање сопствених незаситих жеља; превише људи није у стању да види ништа изван сопственог малог света и сопственог комфора. Као резултат тога, одбијамо да постанемо вође у нашем дому, у нашој цркви, у школама, у заједницама и у влади. Зашто бисмо се ми бавили другима? „Шта? Да присуствујете том црквеном састанку? Али морам да гледам нову премијеру на Нетфликсу. Да идем на поклоничко путовање? Превише сам заузет одласком на одмор. Састанак школског одбора? Морам да испробам нови ресторан који се тек отворио. Да урадим нешто велико? Ма, само желим да играм Иксбокс.” Величина је нешто о чему читамо у историјским књигама.
Како смо се све више усредсређивали само на себе и занемаривали Бога, постепено смо дозвољавали западној цивилизацији да се уруши свуда око нас. Енергизована и радикализована елита у нашим медијима, универзитетима, великом бизнису, великим технолошким компанијама, влади и универзитетима чинила је све што је могла у протеклих шездесет година да уништи наше јудео-хришћанско наслеђе рекордним темпом тако што нам је гурала низ грло радикалну ЛГБТ агенду, сексуалну револуцију, секуларизам, мултикултурализам, марксизам и слично. Ако желимо да сачувамо западну цивилизацију која нас је успешно водила скоро 2000 година, мораћемо да престанемо да обожавамо себе и свој удобности комфор и да поново почнемо да слушамо Бога и усуђујемо се да чинимо велика дела. Морамо се пробудити из овог мртвог сна изазваног удобношћу. А речи које Арагорн изговара пред Битку пред Црном капијом у трећем делу Господара прстенова треба да нам помогну да се освестимо:
„Браћо! У вашим очима видим исти страх који и мене може да обузме! Можда ће доћи дан када ће храброст мушкараца нестати, када ћемо напустити пријатеље и раскинути све везе заједништва. Али то није овај дан. Биће то час вукова и сломљених штитова када се буде урушило доба људи! Али то није овај дан! Данас се боримо! Тако вам свега што вам је драго на овој доброј земљи, молим вас, стојте храбро, људи са Запада!”
Коментари на чланак