Све више компанија уводи оно што је познато као „менструално одсуство”, тј. могућност одсуства с посла ако су одређени дани менструалног циклуса посебно болни за жене. Пионир у томе је Јапан, који је то одсуство увео још 1947. године, а затим су уследили Индонезија, Француска и недавно Шпанија. У Италији је расправа у застоју од 2016. године.
Нема сумње да се дозвола за такво одсуство тиче жена. Само жена. Искључиво жена. Кога другог би се то могло тицати? С обзиром на те чињенице, не вреди губити време ни на каква писанија, а да бисмо рекли или знали да менструални циклус погађа жене, само и искључиво жене, нипошто не захтева диплому из гинекологије или андрологије.
Али живимо у јадном свету који воли глупе новитете, толико да, без обзира на то колико тога знамо и сазнајемо, изгледа да никада не постоји граница. Ту ступа на сцену Зомато, мултинационална индијска компанија која нуди онлајн претрагу ресторана и услуге доставе хране на кућну адресу. Наиме, ова компанија је најавила увођење „менструалног одсуства“, разуме се плаћеног, и то пуних десет дана у години, за запослене жене, наравно – кога другог, побогу, зар не? – али и за запослене трансродне особе, шта год то значило, и у Индији и у свим земљама у којима компанија послује.
Руководилац компаније Дипиндер Гојал објавио је то 8. августа прошле године у званичном саопштењу, објашњавајући да компанија жели да „негује културу засновану на поверењу, истини и прихватању“.
Толико о истини: колико год се трудили да себе доживљавају као жене, и колико год себе убеђивали да имају женске полне органе, ниједан мушкарац то нити јесте, нити може бити. Чак и кад би мушкарац прибегао хируршком скалпелу, он би морфолошки донекле могао да опонаша женске полне органе, али их заправо и даље не би заиста имао. А да не помињемо способност да донесе дете на свет, што подразумева да пре тога мора да овулира, а самим тим и да има менструацију.
„Истина“ није то што је Гојал, нажалост, одабрао да подржи доневши потпуно идеолошку, а пре свега глупу и смешну одлуку; истина је у ствари нешто друго: женска права су постала право ловиште за трансродне особе. О томе сведоче и догађаји с лажних спортских такмичења. Затим је ту и исмевање, а то такође квари политику. Тако, на пример, да би заобишли наметнуте ружичасте квоте, у Мексику су се неки мушки кандидати ноншалантно изјаснили да су жене.
А поврх тога, сада се чак говори и о „дугиним квотама“ на изборима: овај „просветљени“ предлог долази из Велике Британије, тачније од Управе за финансије, тела које штити потрошаче тако што прати усклађивање с правилима конкуренције на финансијским тржиштима.
Док чекамо маршеве феминисткиња у знак протеста против овог очигледног мешања које секташки истискује добар број жена са тржишта, чини се да већ видимо ред у ординацији породичног лекара у ком стоји мноштво мушкараца који се изненада осећају као жене и жале се на болове у стомаку како би искористили лепо плаћено одсуство. Ја сам оно како се осећам: векови борбе за еманципацију жена сведени су на спрдњу захваљујући субјективизму индивидуалне перцепције себе.