Дигитализација је чак и спиритуализам послала на сметлиште. Ако желите да разговорате с покојницима, више нећете морати да идете код медијума, већ само да се повежете на четбот. Мајкрософт је већ прешао са идеје на дела: стварањем виртуелне свести о несталим људима и интеракцијом са њима. Патент, депонован у Сједињеним Америчким Државама 1. децембра, укључује употребу информација од преминулих, као што су „слике, глас, објаве на друштвеним мрежама, електронске поруке.“
Аватар
У поређењу са застарелим медијумима, дигитални медијуми нуде (ако тако можемо рећи) нешто више: поред личности (особина) и идеја, Мајкрософт намерава да репродукује виртуелну јединку (покојника) и у физичком аспекту, у 3D технологији. Врста аватара који, како читамо, „могу одговарати прошлом или садашњем ентитету (или његовој верзији) као што су пријатељ, рођак, познаник, позната личност, измишљени лик, историјска личност“. Али ова алатка не спречава кориснике да креирају виртуелну копију себе: можда је то начин да заваравају себе мислећи да ће преживети смрт или бити клонирани.
Позадина
Мајкрософт није прва компанија у новијој историји која жели да следи овај титански подвиг „оживљавања“ мртвих. Године 2014, румунски предузетник прешао је у Сједињене Државе и основао Eternime, иницијативу покренуту с циљем стварања аватара преминулих људи: веома брзо стигло му је преко 40.000 пријава. Затим, 2016. године, Јуџинија Кујда (Eugenia Kuyda), стручњак за информатику из Силицијумске долине, направила је четбот с пријатељицом која је погинула у саобраћајној несрећи. „У врло блиској будућности моћи ћемо да учинимо још много тога“, написала је тада Кујда. Прошло је пет година, а ова жена је у међувремену створила програм назван Replika, који користи вештачку интелигенцију како би људима омогућио да направе виртуелног пријатеља с којим ће разговарати. Међутим, часопис Corriere della Sera раширио је узнемирујуће сенке преко овог њеног производа.
Филмски заплет
Од сенке до катодног зрака. Стварност и научна фантастика сада су помешани: овакве намере подсећају нас на епизоду телевизијске серије Црно огледало (Black Mirror), која управо обрађује тему бола због губитка вољене особе. Након што младић умре од последица саобраћајне несреће, његова девојка сазнаје за постојање технологије која може да имитира несталу особу. Све звучи лепо и романтично? Нимало. Заборавите на епилог по узору на сентиментални филм Дух. Током ових виртуелних интеракција, главни јунак епизоде открива негативне импликације вештачке интелигенције. Уосталом, разумљиво је да неко не жели да прихвати тугу, али технологија не може да пркоси природи.