Ако мањине непропорционално крше закон, једноставно треба укинути закон.
Нова тема која се врти у „освешћеним” круговима јесте подстицај да се укине све што несразмерно и негативно утиче на мањине. На пример, многи „освешћени” школски одбори, попут оних у Вирџинији, Њујорку и Масачусетсу, укинули су пријемне испите за елитне државне школе јер су мањине биле „недовољно“ добре на испитима.
„Освешћени” Сијетл је сада пронашао нови начин да даље промовише ову агенду. Пошто су људи који су позивани на суд према закону о бициклистичким кацигама округа Кинг (Сијетл) били у несразмерно већем броју мањине, округ је одлучио да тај закон укине. Како се наводи у саопштењу за јавност којим се најављује укидање закона:
Бициклистичке кациге спасавају животе и помажу у спречавању озбиљних повреда. Преглед неколико објављених студија процењује да бициклистичке кациге смањују ризик од повреда главе и мозга за 63–88% код бициклиста. Као део покрета за подстицање употребе бициклистичких кацига, Одбор за здравство округа Кинг је 1993. године донео закон који захтева да свако ко вози бицикл мора носити кацигу. Међутим, подаци представљени Одбору за здравство показали су расистичку и дискриминаторну примену. Подаци полицијске управе у Сијетлу које су прикупиле и анализирале организација Seattle Neighborhood Greenways и Радна група за закон о кацигама показују да је полиција на основу Закона о кацигама непропорционално писала казне бициклистима који су црнци, староседеоци и особе друге боје коже… У светлу ових података, и у складу са прогласом Одбора за здравство о расизму као кризи јавног здравља, 17. фебруара 2022. године, Одбор за здравство укинуо је закон о бициклистичким кацигама округа Кинг….
Привремени директор за јавно здравље за Сијетл и округ Кинг Денис Ворсхем изјавио је:
Када смо расизам прогласили кризом јавног здравља, обавезали смо се да ћемо блиско сарађивати са заједницама BIPOC [црнци, староседеоци и људи друге боје коже] на промовисању јавних политика и пракси које обезбеђују боље здравље и безбедност за све без наношења штете особама црне и смеђе боје коже. Недавна акција Одбора за здравље уклања политику која је довела до спровођења расистичког закона…
Једна ствар коју саопштење за јавност није показало јесте да ли се закон заправо примењује дискриминаторно. Она је само навела студије које су показале да је већа вероватноћа да ће мањине бити позване на суд на основу закона; међутим, несразмеран број позива на суд не мора да значи да је узрок била дискриминација. Шта ако је, у ствари, већа вероватноћа да ће мањине возити бицикл без кациге? Права истина није важна. Видите, за „освешћене”, ако све расе и етничке припадности нису пропорционално заступљене ни у чему – било у некој компанији, при упису на факултет или у примени закона о бициклистичким кацигама – нетрпељивост и дискриминација морају бити једини разлози зашто је тако. Не може бити другог објашњења.
Дакле, окружним званичницима није важна чињеница да је закон о кацигама у Сијетлу осмишљен да спречи озбиљне повреде главе; пошто је већа вероватноћа да ће мањине бити позване на суд по основу закона, закон је морао да оде. Боље је имати више повреда главе и више патње него да се мањине више позивају на суд. Ово је лудило које „освешћеност” производи. И тако је западна цивилизација пала…