Преносимо ауторски чланак аустралијске сенаторке Клер Чендлер, објављен у Дејли Телеграфу 27. јула 2022. године.
редакција портала iFamNews
Последњих година, Аустралијанци с неверицом посматрају како корпорације, универзитети и бирократе усвајају дехуманизујуће термине попут „менструатори“, „особе које хране грудима“ и „гестацијски носиоци“, који су им дошли од освешћених активиста и ратника за социјалну правду с Твитера.
Прошле недеље, Дејли телеграф известио је о најновијем примеру: државна агенција Услуге Аустралија избрисала је реч „мајка” из медицинског обрасца Медикера и заменила је бесполним термином „родитељ који рађа”.
Захваљујући заговарању Сал Гровер (списатељице и оснивача апликације за девојчице Гигл – прим. прев.), формулар је повучен и реч „мајка“ враћена. Била је ово добра, здраворазумска одлука Била Шортена; али то је само врх веома великог леденог брега идеолошког заробљавања у државним службама. Но, укидање једног обрасца неће нас довести до сржи проблема.
У августу прошле године, савезно министарство здравља одлучило је финансира брисање више од педесет помињања „жена“ из водича за вакцинацију против ковида-19 у трудноћи, и да их замени изразом „трудна особа“. Не само да је то било ужасно трошење ресурса током пандемије, већ уклањање специфичног језика заснованог на полу подрива тачност здравствених савета за труднице. Зашто су то онда урадили?
Овог месеца Министарство здравља је коначно одговорило на моја питања, која сам поставила пре седам месеци, о томе ко је од њих тражио да избришу реч „жена” и зашто су пристали на то. Министарство је одговорило да добија „репере и предлоге“ о „коришћењу инклузивног језика“ од лобистичке групе Понос у различитости. Агенција Услуге Аустралија ове године добила је награду „Златног послодавца” од те исте лобистичке групе, по свему судећи у исто време када је почела да преименује мајке у „родитеља који рађа”. Све у свему, више од тридесет федералних министарстава и агенција плаћа овој лобистичкој групи за савете и обуку особља о такозваном „инклузивном” језику.
Огромна већина Аустралијанаца не сматра инклузивним замену речи „мајка” изразима „родитељ који рађа“ или „трудна особа“. Они то сматрају непотребним, сексистичким сигнализирањем врлина. Нејасно је зашто би порески обвезници плаћали лобистичким групама да натерају бирократију да користи такав језик и усвоји друге политике које јавност не подржава, посебно када је буџет већ у тешком стању.
Утицај лобистичких група на јавни сервис помаже да се објасне не само поступци агенције Услуге Аустралија и Министарства здравља, већ и зашто Канцеларија за жене изјављује да је жена свако ко се идентификује као жена, зашто Спорт Аустралија охрабрује мушкарце који се идентификују као жене да се баве женским спортом и зашто је Аустралијски биро за статистику тврдио да људи могу да мењају пол током свог живота (били су приморани да промене ту тврдњу након што сам их у Сенату питала да ли су то проверили с биолозима).
Ове активистичке позиције које заузимају бирократе не само да су супротстављене доказима и јавном мњењу, већ имају и штетне последице по жене у стварном свету. Владе широм Аустралије и широм света све више дозвољавају мушкарцима који се идентификују као жене да улазе у женске просторије и објекте, па чак допуштају и смештај мушких силоватеља у женским затворима, с предвидљивим погубним резултатима.
Током последње три године, нисам успела да пронађем ниједну државну агенцију или министарство које је спремно да потврди да је жена припадница женског пола, а камоли да се сагласи да су услуге намењене само једном полу важно средство за учешће и безбедност жена и девојака. Јавни службеници који су ме приватно контактирали кажу да би изражавање таквог нормалног, уобичајеног гледишта на њиховом радном месту довело до ограничавања каријере и да је у супротности са обуком особља о „инклузивности“ коју у многим министарствима организују управо лобистичке групе. Ипак, огромној већини Аустралијанаца је потпуно јасно да ова идеологија, која стоји иза тако ужасавајућег занемаривања жена, не треба да има место у јавној служби коју ми плаћамо.
Коментари на чланак