Опомена оваквог или врло сличног смисла чула се јуче у више од 40 наврата у Матици српској, храму српског језика и књижевности који је ове године обележио 195 година трајања. Округлом столу, у организацији новосадског Одељења за књижевност и језик и Одбора за стандардизацију српског језика из Београда, одазвали су се, личним присуством или пак послатим писаним освртима, експерти за српски језик и књижевност из Србије, Републике Српске и Црне Горе.
Домаћин високог скупа, Матичин председник проф. др Драган Станић, у беседи добродошлице учесницима Округлог стола насловљеног „Положај српскога језика у савременом друштву – изазови, проблеми и решења” истакао је да је Матица српска имала снаге да изрекне елементарно признање „које би требало свима нама да буде у срцу и памети”, а то је да је и за језички и за сваки други опстанак Српска православна црква нашем народу од највеће важности.
- Континуитет који је СПЦ чувала од времена старословенског па до наших дана јесте, између осталог, темељ нашег опстанка и како будемо сазревали као народ и култура, све чешће ћемо се враћати управо том језичком искону – рекао је Станић.
Бираним речима Његово преосвештенство владика бачки др Иринеј Буловић указао је да је језик најтананији однос међу људима те изискује да поштујемо сваки, а особито свој језик и све који њиме говоре, јер, како је указао, наши преци су кроз векове заиста на делу волели, чували, неговали и развијали свој језик и његово писмо ћирилицу. У прошлости угрожаван споља, а ретко кад изнутра, данас је српски језик угрожен искључиво изнутра, од нас самих.
- Најновију претњу српском језику, на нашу жалост и срамоту, представља наметање такозваног родно осетљивог језика и озваничено изгласавање најапсурднијег закона у досадашњој историји, донетог без јавне провере и оправданости, а упркос противљењу наших лингвиста, писаца и изучавалаца српског језика – рекао је владика Иринеј наглашавајући да спорни закон укида и женственост и мужевност, мења духовни и културни код нашег народа и угрожава хришћанску антропологију.
По мишљењу проф. др Срете Танасића, спорни закон се мора безусловно укинути јер представља свесно пројектовано уништавање српског језика заједно с културом која је на њему изграђивана, док проф. др Зорица Никитовић указује на бројна „озакоњена безакоња” нашег времена, која „гуше слободу и ударају на достојанство личности, а међу којима је и новонастало о језику”. За проф. др Слободана Антонића, дилеме нема – драконским новчаним казнама се желе натерати људи и институције да пишу и говоре на одређени начин. Само по себи то је, закључује, врста насиља јер ће се бројни људи осећати несигурнима.
АКАДЕМИК ПИПЕР: КО НАС ТО ТЕРА?
- ЗАШТО би неко законом терао Србе да свој језик учине сличним немачком или хрватском?
На окупираним територијама обично се фаворизују језик и писмо окупатора. Јесмо ли под неком врстом (полу)окупације или протектората па да други одлучују и о језику којим говоримо? Је ли и то услов за улазак у ЕУ? Истовремено се одлаже доношење идентитетски изузетно важног Закона о језику и писму, који већ четири године чека на разматрање и усвајање – запитао је академик Пипер у вези са овом поразном чињеницом.
И ОГЊЕНА СЕ ТИЧЕ
НАЈМЛАЂИ „учесник” Округлог стола о српском језику био је Огњен Ристивојевић. Свог млађег сина, двогодишњака, декан Правног факултета проф. др Бранислав Ристивојевић, учесник јучерашње сесије, повео је са собом у Матицу.
Коментари на чланак