Супротстављање традиционалним вредностима, вери и породици нема увек облик радикалних феминистичких напада на цркве, погрома или терористичких акција. Они који желе да униште породицу најчешће то не говоре директно. Уместо тога, саосећајним гласом говоре друштву о „вредности свачијег избора“, играју на карте осећања и болних тема, умотавају своје фашистичке и неомарксистичке идеје у шећерну вуну „разумевања и саосећања“ и, циглу по циглу, уништавају идеју вредности, морала и дужности.
Да ли је ђаво икада смислио подмуклији трик? Јер, наравно да он стоји иза тога, али изгледа да никада до сада није био овако успешан и то на тако префињен начин. Бранитељи породице суочени су са оштрим недостатком разумевања јавности. Испада као да су они наоружани људи који се боре против слатких ружичастих понија. Али, авај, испод лепе спољашности ови „понији“ крију оружје које ће уништити и нас и све што нам је драго – укључујући и оне који не верују да ова опасност постоји.
Погледајмо један занимљив материјал као пример. Реч је о чланку објављеном на злогласном порталу OpenDemocracy који подржавају Сорошеве структуре. О њиховим материјалима смо већ писали и изазвали огорчење Сорошевих „факт чекера“. Чланак се зове „Не морамо да будемо у сродству да бисмо били породица“.
Истина, не морате бити у крвном сродству с неким да бисте ту особу издржавали. Постоји много људских веза и заједница које су сачињене по узору на породичне односе. Међу њима су и оне традиционалне заједнице – село, племе или парохијска заједница, а такође и манастир. Без атмосфере међусобне подршке, свака заједница ће се распасти: подршка је подједнако неопходна и у радном колективу, и у туристичкој групи, у хоби клубу, па чак и у музичком бенду. И, наравно, особа која не може да створи традиционалну породицу може да створи микрозаједницу пријатеља или комшија у којој се неће осећати усамљено или угрожено.
Сви разумемо вредност пријатељства. Свако дете – и одрасла особа – сања о добром, верном пријатељу и цени оне пријатеље које му је судбина послала. Понекад се расправљамо о томе ко нас боље разуме – пријатељ или супружник, девојка или мајка, да ли супружник или родитељ може бити добар пријатељ или не. Међутим, морамо се запитати, коме може пасти на памет да тврди да је пријатељство замена за породицу?
Ово је само још једна „безопасна“ идеја уведена с циљем да млади људи престају да стварају породице. Подстакнут младалачким оптимизмом, лакомисленошћу и друштвеношћу, неко жели да натера људе да верују да су пријатељске заједнице исто што и породица, па чак и боље од ње. Осим тога, сексуални односи унутар таквих заједница не повлаче никакву одговорност. Сасвим је у реду створити привремену везу без брака, породице или деце. Довољно је презриво отпухнути на уобичајени појам породице и запевати оду радости о привременом суживоту.
Ево неколико изјава из чланка у преводу, чија ауторка живи у заједници с више особа, углавном хомосексуалне, квир и других оријентација и идентитета (наш коментар о порукама између редова налази се у загради):
„Док ’праве’ породице проводе викенде у Икеи или се шетају националним парковима, ја сам у клубу где плешем уз Витни Хјустон са својом породицом, или сам на анархистичком састанку, или проводим дан у колективном чишћењу за локални друштвени центар.” (Породични људи мисле само на себе и свој породични живот, а ми користимо друштву.)
„У северној Европи, где ја живим, породица обично подразумева брак, децу и хипотеку. Али када сам одрастала, закључила сам да то није за мене. Одлучила сам да се одрекнем ’женствености’ и да изађем из патријархалног двородног система, што је у мом случају значило и одустајање од традиционалне идеје породице.” (Породица је досадна, финансијска рутина узрокована преузимањем одговорности за некога и додељивањем друштвено значајних улога).
„Мој једини доживотни члан породице јесте моја биолошка сестра, а чињеница да нисам сигурна да ли ће моја садашња породична констелација бити потпуно иста до краја живота истовремено је и добра и лоша.” (Не треба да тежим да стварам доживотне везе и да будем одговорна за људе с којима успостављам везе. Људи долазе и одлазе, ја не морам да будем верна никоме и ничему).
„За разлику од многих жена у традиционалним везама, моја браћа и сестре и ја можемо да једноставно да одемо ако имамо лош дан и да се сутрадан вратимо. (Жене у традиционалним породицама су поробљене; не смеју да се одмарају од кућних послова нити смеју да се уморе).
Ово је само неколико примера, али у сваком пасусу чланка можете пронаћи још изјава о томе како је породица лоша.
Као што смо већ напоменули, OpenDemocracy отворено промовише неомарксистичке моделе друштва, истичући да породица угњетава жене и да је као јединицу друштва треба потпуно заменити комунама. Испоставило се да су те идеје, које је Совјетски Савез својевремено одбацио видевши њихову деструктивност у пракси, сасвим пријатне и у слагласности с новим истополним, транс и квир заједницама, чији је представник и сама ауторка чланка.
Сви добро знамо да је породица много више од збира њених делова: заједничког живота, бриге о деци, односа међу супружницима, издржавања и расподеле финансија. Породица је микрокосмос, отворен за све људске таленте, који покреће човека на лични раст и поставља му циљеве који су виши и важнији од оних које сам може да смисли. А јединство супружника у браку не може се поредити ни са једним другим односом.
Све друге заједнице се увек пореде с породицом. Када неко пронађе колектив у ком су људи пажљиви и брижни једни према другима, он увек каже: „Ми смо као породица“. Овакво поређење не би постојало да породица није посебна, јединствена заједница. Породица је увек изазов за све људске пороке и себичност; у отпорности и пожртвованости се сваки човек топи. Изузетно је непоштено и неправедно ставити добро пријатељство наспрам породице са несавршеним односима, јер и пријатељства такође могу бити лоша. Али како год да на то гледали, чак и породица с проблемима доноси немерљиво више користи својим члановима од најлепше и најпријатније привремене везе.
OpenDemocracy мами младе читаоце сликом имагинарне среће без обавеза, без кризе, без дугова, без сврхе – обмањујући их дугиним сликама које немају много додира са стварношћу.