Који је највећи проблем са Тиктоком и шта би ми, као родитељи, требало да урадимо по том питању?
Поред забавних плесова и необичних игара, деца су почела да раде и различите изазове, који некада могу бити врло опасни по њих.
Који је заправо највећи проблем са Тиктоком?
Велика количина садржаја није примерена деци.
Некада се чини да родитељи верују овој друштвеној мрежи више него осталим. Они виде своју децу како плешу, уче неке кораке, па претпостављају да је посреди креативност и потпуно безопасна појава. Ипак, то не мора увек бити случај.
Родитељи, такође, верују да постоји политика приватности која штити дијете од различитих контаката. Ипак, сигурност није гарантована ако се чувамо само од странаца. Деца су изложена неким другим садржајима за одрасле која им могу штетити.
Тешко је разумети како то деца већ са 9–10 година имају приступ Тиктоку, када би требало да постоји ограничење од 13 година.
Како Тикток утиче на дечији мозак?
Као родитељи и наставници, покушавамо да код деце развијемо критичко, аналитичко мишљење, фокус. То су све обрасци који ће им бити корисни током школовања и касније у животу. Тикток нуди потпуно супротно.
Дечији мозак је врло прилагодљив, развија се. Неурални путеви се формирају на основу онога што дете ради у континуитету. А шта деца раде? Сатима и сатима гледају Титок. Њихов живот се дели на делове од по 60 секунди.
“Те информације од 60 секунди смањују концентрацију и фокус. Чак ни креативна страна Тиктока није потпуно креативна. Постоји један креативни видео, а потом милион других који га само копирају”, истиче Мелиса Маршал са Санта Марија колеџа.
И ми сами знамо како је када упаднеш у круг слика на Инстаграму или Пинтересту. То је као рупа без дна. Један профил води ка другом и само схватите на крају да је већ неколико сати пролетело. Проблем код Тиктока је што се таргетира група младих људи, који немају јак осећај самоконтроле. Таква врста процене јавља се тек средином двадесетих.
Не заборавите шта све дете пропушта током тих сати проведених на Тиктоку. То су неке активности напољу, права креативност и што је најважније – однос са стварним људима у стварном времену.
Шта родитељ може да уради?
- Можете скинути апликацију и истражити је заједно са дететом.
Није добро да причате о Тиктоку ако га нисте чак ни погледали. Истражите каква су подешавања приватности и шта све ова мрежа нуди.
- Дајте детету временска ограничења коришћења апликације и научите га самоконтроли.
- Школа и родитељи би требало заједничким снагама да подуче децу добрим и лошим странама технологије.
То укључује и одабир оног што се гледа, али и што се поставља на друштвеним мрежама.
- Најважније је да створите искрену везу са дететом.
Овај савет чак и није директно везак за Тикток, али је врло важан. Да ли верујете детету? Да ли мислите да се може одупрети притиску? Да ли мислите да дете упада у беспотребне ризике? Како примећујете да се понаша генерално, тако ће се врло вероватно понашати и на друштвеним мрежама.
Важно је да знате:
Тикток није најгора ствар, он заиста може бити интересантан, забаван и користан. Ипак, важно је да одговара узрасту детета и да му не нашкоди ни у ком смилсу.
Такође, немојте дозволити да дете претера са употребом и да, уесто игре напољу са другарима или неке кративности, проводи дане пред телефоном гледајући једне те исте снимке из сата у сат.
Коментари на чланак