Last updated on September 15th, 2021 at 08:09 am
ШТА ЈЕ ПОВЕРЕЊЕ У ЛЕКАРЕ
Професор др Бранислав Ристивојевић, са Правног факултета Универзитета у Новом Саду, својевремено је изјавио: „Однос пацијента и здравственог особља је увек и изнад свега био и остао однос поверења. Као што се не исповедамо код свештеника који исприча наше грехе пред целом парохијом, или не ангажујемо адвоката који изнесе стање нашег случаја противној страни у спору, тако се не лечимо код лекара коме не верујемо. Како веровати лекару којег је држава казненом принудом претворила у доушника који мора да пријави наше сумње, стрепње и бриге у вези са квалитетом и безбедношћу вакцине здравственој инспекцији? Да ли је могуће створити и одржавати однос поверења под претњом казнене принуде? Одговор се сам намеће: нити једна савест се није ослободила на силу.
Нажалост то тешко стечено поверење народа у здравство је већ проћердано 2009. године када је српска власт прошли пут покушала да уведе општу ванредну вакцинацију. Услед спреге хистеричних и апокалиптичних информација о обиму и опасности од болести са сумњивим материјалним утицајем фармацеутске мафије у набавци вакцине, она је пропала. Главна последица овог колико штеточинског толико и криминалног поступка је изневерено поверење народа у једну сасвим разумну и давно проверену методу спречавања ширења заразних болести: имунизацију вакцином.
Сада, када би требало све снаге усредсредити на успостављање тог срушеног поверења једном широком кампањом разумне, одмерене и сталожене здравствене комуникације са грађанима, она се прескаче и поново се покушава да се на брзину реши проблем обољења који ће, сада је то сасвим извесно, постати ендемско.“
Потпуно се слажем са др Ристивојевићем.
„БУБА У УХУ“
Када сам почео да се бавим оториноларингологијом, слушао сам од старијих колега како у једном поморавском селу постоји нека баба која лечи децу од честих запаљења ува тако што им вади црве из ушију, наравно уз одређени надокнаду – која није мала. Многи су код ње одводили децу, и школовани и нешколовани, и богати и сиромашни. Био сам запрепашћен, јер како прођох студије и специјализацију, а не сазнадох за такву медицинску процедуру? А онда сам и сам сретао пацијенте који су ми причали да су им деца имала велике проблеме са ушима, да су их водили на прегледе и лечења код различитих оториноларинголога, али тек посетом овој баби решише проблем. И то пошто је после вађења црва током прве посете, на ,,контролном прегледу” све завршавала вађењем „матице“ из дотичног ува! ,,За тебе, синко, само 50 евра” ( пре тога – марака).
Е, сад се ја питам колико се током ове „корона ситуације“ појавило новог ,,стручног кадра” који ће достојно заменити поменуту бакицу? И шта ће бити са овом нашом медицином кад све ово око ковида прође? Или: Panta rhei, браћо Срби. Корона ће нас, како кажу они који су задужени да све знају, или напустити и отићи код неких занимљивијих домаћина или ће се, „мученица“, прилагодити нама и остати као сезонска бољка.
ДА ЛИ СМО САЧУВАЛИ ДОСТОЈАНСТВО СТРУКЕ?
Са чим ћемо ми онда пред Милоша? Јесмо ли се као медицинска струка достојно представили у борби против невидљивог непријатеља? Сачувасмо ли нешто медицинске етике и морала? Обновисмо ли нешто, научисмо ли нешто? Али, стварно нешто – право знање о новој болести засновано на чињеницама и доказима на којима медицина мора да почива. Успевамо ли да у свим овим таласима пандемије током којих број обелелих вртоглаво расте, али уме брзо и да опадне, сачувамо достојанство медицинске науке и оно мало поверења које народ има у наш здравствени систем? Или ће народ све више ићи код надри-бакица и квази-декица на лечење, јер им је доста бесмисленог ношења маски, прања руку, бесомучног испијања антибиотика, мерења Д- димера, примања вакцина које не штите ни од чега?
Сетимо се само фамозног, али и даље активног Кризног штаба и њихових нелогичних, контрадикторних и неразумних противепидемијских мера заснованих на само њима знаној струци, па да се човек и у заштитиним рукавицама и са све маском на лицу прекрсти и изгуби поверење у класичну медицину.
БАКИЦА STRIKES BACK
Са тим поверењем смо муку мучили и раније. Систематско вишедеценијско руинирање здравственог система, партијска запошљавања, негативна селекција руководећих кадрова, недомаћинско пословање, недостатак опреме и стручног кадра и слично, полако су смањивали поверење пацијената у наше здравство. А како су ,,стручњаци за ковид” ангажовали и ветеринара да се бави људским болестима (дужно поштовање свим докторима анималне медицине који часно и поштено обављају свој посао) не би требало да чуди то што ће многи пацијенти одлазити код стручњака разних специјалности – шамана, врачара, видара и ранара. Не би ме чудило кад би, после свега, и она баба из Поморавља имала све више пацијената. Ко зна, можда је позовем као консултанта.
Коментари на чланак