Углавном помоћи институција нису тежишно биле усмерене ка њима.
Међутим, са друге стране, бити у оваквој позицији отвара могућност сагледавања реалности оних родитеља којима је то свакодневица. Родитеља деце са посебним потребама.
У тренутку када постанете родитељ тако посебног детета отварају се многа питања, а на жалост не ретко се наилази на затворена врата.
Светли пример добре праксе је госпођа Ана Кнежевић председница удружења Ево рука из Београда.
По образовању инжењер електротехнике, а по занимању мајка и председница удружења.
Социјална предузетница и хуманитарна радница.
У време када је удружење основано, била је самохрана, незапослена мајка два дечака од 6 и 7 година, од којих је старији са вишеструким сметњама у развоју као последица ретког синдрома DiGeorge. У средини која не разуме контекст у коме живе родитељи деце са инвалидитетом она је желела да нађе решење и направи промену. Све време посвећена је идеји грађења заједнице родитеља деце са сметњама у развоју који се познају између себе и подржавају међусобно.
Заједно са својим сарадницима покренула је Инклузивни центар у Земун Пољу, основала своје пољопривредно газдинство и покренула производњу зимнице у циљу обезбеђивања финансијске одрживости организације.
У удружењу ради на иницирању нових пројеката, одржава сталну комуникацију са другим родитељима.
И даље сања о томе да ће деца са сметњама у развоју и њихови родитељи добити све што им је неопходно, да би могли да живе достојанствено као корисни чланови друштва, а не само као пасивни корисници државне и хуманитарне помоћи.
Коментари на чланак