Крајем јануара 2023. француска Међуминистарска делегација за борбу против расизма, антисемитизма и анти-LGBT+ мржње, којој припада и премијерка Елизабет Борн, објавила је Водич за „поштовање права LGBT+ породица и будућих породица“, представљен као „практичан водич за помоћ LGBT+ родитељима и будућим родитељима да упознају своја права, да их спроводе и да их остваре“. Изненађујуће је видети да државна институција објављује посебне смернице за LGBT+ „породице” с обзиром на то да оне нису једине на које се односе питања усвајања, дискриминације, породиљског одсуства, родитељског одсуства, итд.
Пошто настављамо да говоримо да су и истополне „породице као и све друге“, зашто им онда посветити посебан водич? Зашто влада није објавила водич за поштовање права породице уопште или посебно хетеросексуалних породица? Шта оправдава ову разлику у третману? Какав је то водич који подстиче поступке супротне закону? Сурогат мајчинство је широко покривено у овом водичу, и већ на страни 8 овог водича-приручника, термин сурогат мајчинство наведен је међу кључним дефиницијама, а да није наведено да је сурогат мајчинство законом забрањено у Француској. (Једина индикација забране налази се на страни 32, након представљања начина на који се у Француској може успоставити сродство с дететом зачетим вантелесном оплодњом у иностранству).
Комодификација уговора о сурогат мајчинству и детету је потпуно занемарена, као и осуда Европског парламента ове праксе: „Европски парламент осуђује праксу сурогат мајчинства, која може изложити жене широм света експлоатацији, посебно оне најсиромашније и у рањивим ситуацијама, као што је у контексту рата“. На стр. 31, савет о томе како да се призна дете рођено вантелесном оплодњом још једном илуструје двоструке стандарде због којих је у више наврата осуђивана Макронова влада јер је сурогацију забранила на тлу Француске, али је грађанима било дозвољено да користе ту праксу у иностранству. Слично томе, у вези са биомедицински потпомогнутом оплодњом и коришћењем полних ћелија трећих страна, водич наводи „забрањене методе“ (стр. 11) као што су самооплодња и коришћење приватне банке гамета, али у исто време такође указује на то како да се регулише признавање сродства с дететом добијеним тим истим забрањеним методама. Дакле, С једне стране водич подсећа на незаконитост, а с друге даје савете о томе како да се разјасни правна ситуација када је кривично дело већ почињено. Укратко, Макронова влада упозорава грађане на прекршаје и кривична дела предвиђена законом, а истовремено грађанима који су починили злочине предлаже процедуре помоћу којих ће моћи да регулишу своју ситуацију и избегну новчане казне и затвор.
Још један збуњујући пример предлога Макронове владе јесте третман такозваног трансродног питања. Наводи се да се појам „мајка“ односи на особе регистроване као „жене“, дакле не само на оне које су рођене у женском полу. Водич на тај начин подстиче судску праксу Апелационог суда у Тулузу који је 9. фебруара 2022. године пресудио да „осећај” одрасле особе превладава над биолошком реалношћу и интересу детета да му се изда извод из матичне књиге рођених који одговара овој реалности. Апелациони суд је дозволио биолошком мушкарцу који је зачео дете природним путем током сексуалне везе са супругом, али чији је брачни статус промењен у статус особе супротног пола, да у изводу из матичне књиге рођених свог детета буде наведен као мајка! Истовремено, водич тврди да би људи који су регистровани као мушкарци, али су жене по рођењу, требало да буду у могућности да користе права мајки. Као што видите, важни су само привремени и инстинктивни интереси и жеље одраслих, а не интерес детета. Од детета се увек очекује да се прилагоди осећањима или противречностима које одрасли примењују да би задовољили своје жеље и добили жељено дете-објекат. Тако још једном француска влада и председник Макрон показују да их много више занимају доминантне идеологије, а не стварност и добробит породице, деце и родитеља.