ПОСЛЕДИЦЕ КОРОНА – ТРОВАЊА
Према званичним статистикама пандемија коронавируса довела је до тога да је преко 240 милиона људи на свим континентима било заражено, а више од 4,9 милиона људи умрло у целом свету. Губици бројних живота, велики број хоспитализованих болесника са различитим формама клиничке слике, продужени морбидитет након опоравка од КОВИД-19 (тзв. постковид синдром), огромни болнички трошкови, преоптерећени здравствени системи, исцрпељени здравствени радници, врло често погрешно постављени протоколи лечења условили су да се крене са клиничким испитивањима разних медикамената који би требало да доведу до бољег лечења КОВИД пацијената и до њиховог лакшег опоравка.
УДАР НА ЕКОНОМИЈУ
Осим тога, рецесија у којој се налази глобална економија са великим губицима радних места, отпуштања радника широм света, ограничења кретања становништва, изолације, карантини, покушаји превентивног и интервентног начина заустављања ширења заразе мерама јавног здравља као што су маскирање, физичко дистанцирање, самоизолација и хигијена, или у новије време вакцинама и ковид пасошима само су додатно утицали на ограничавање људских права и слобода, а нису доводили до заустављања пандемије и боље заштите људи од корона тровања.
ЛЕКА ИМА
У таквим условима рађене су бројне клиничке студије које су показале да постоје и веома ефикасни фармацеутски препарати са антивирусним својствима, који се могу примењивати за хитно лечење или служе као хемопревенција за КОВИД- 19.
Један такав лек је Ивермектин, који је показао широк спектар антипаразитских, антибактеријских и антивирусних својстава против многих РНК вируса.
У клиничкој студији која је током 2020. године спроведена на Медицинском факултету и Универзитетској болници у Лагосу, Нигерија Ивермектин је опсежно коришћен код хоспитализованих КОВИД пацијената. Показано је да постоји неколико механизама помоћу којих Ивермектин може инхибирати САРС КоВ-2 код пацијената са КОВИД- 19 укључујући инхибицију РНА-зависне РНК полимеразе која се користи за репликацију вируса, укидање импортин-а/b1 хетеродимерног нуклеарног транспорта САРС-КоВ-2 из цитосола у језгро и инхибиција преношења вирусне мРНК и вирусног протеина.
БУДИМО КОНЦЕНТРИСАНИ
У још једној симулацији, заснованој на хуманој фармакокинетици различитих потенцијалних антивирусних САРС- КоВ-2 лекова Ивермектин је био један од лекова који имају 10 пута веће концентрације од других лекова и до 50% већу ефективну концентрацију (ЕC50). Ивермектин има дуг полуживот од 81 до 91 часова и високо је липофилан са великим волуменом дистрибуције, што указује на преференцијалну акумулацију у плућном и другим ткивима. Фармакодинамички, зависно од дозе, инвермектин инхибира ослобађање запаљенских цитокина (интерлеукина) и омогућава побољшано преживљавање.
Постоји више фармакодинамичких и фармакокинетичких показатеља који указују на потенцијалну корисност и ефикасност ивермектина у КОВИД- 19. Стога је у овој студији тестирана хипотеза да ће Ивермектин клинички испољити терапеутски повољан ефекат код пацијената са благом до умерено тешком клиничком сликом у рандомизираном двоструко слепом контролисаном клиничком испитивању на нигеријским пацијентима са КОВИД- 19 потврђеним ПЦР тестом.
УЗОРНО ИСТРАЖИВАЊЕ
Шездесет и два пацијента су рандомизирана у три групе третмана: а) Ивермектин режим од 6 мг на сваких 84 сата два пута седмично, б) ИВ режим од 12 мг на сваких 84 сата током 2 седмице и ц) контрола- Лопинавир/Ритонавир (антивирусни лекови) свакодневно током две седмице плус плацебо. За све групе је важила стандардна нега. Лопинавир/Ритонавир је био део стандардне терапије у Универзитетској болници у Лагосу пре почетка испитивања. Сматрало се да је неетично не користити неки облик лечења контролном групом. Међутим, пацијентима у контролној групи додатно је даван сличан плацебо, како би се задржало прикривање.
У контролисаној студији Ивермектин је показао према дозама давања значајан клинички и временски ефекат лечења, убрзавао је побољшање клиничке слике пацијената и самим тим убрзавао је њихов опоравак. Режим од 12 мг ИВ даван два пута седмично показао је супериорну ефикасност у односу на дозе од 6 мг. Ивермектин је, такође, имао тенденцију повећања парцијалног притиска кисеоника (sPO2) и тромбоцита код пацијената у поређењу са контролном групом. Запаљенски маркери као седиментација, C- реактивни протеин (CRP) као и D- димер су значајно смањени у групама које су добијале Ивермектин, што указује на антитромботичке и цитокинске редукционе ефекте.
На основи свега изведен је закључак да би требало размотрити примену Ивермектина у клиничком лечењу САРС КоВ-2, а може се користити и у профилакси на подручјима високог ризика.
ДЕЛОВАЛО ЈЕ ТАМО: А КОД НАС?
Постоје и друге клиничке студије које показују ефикасност Ивермектина код КОВИД пацијената, а познат је и пример Индије која је у Утар Прадешу, једној од својих држава са преко 240 милиона становника и високом трансмисијом вируса, у оквиру „Модела контроле вируса у Утар Прадешу” применом Ивермектина и Хидроксихлорокина подигла стопу опоравка од КОВИД 19 до 98,7%. Ивермектин је даван у у раној фази и превентивно у свим породичним контактима.
Зашто овакав вид лечења не примени и држава Србија са много мањом популацијом, него се хоспитализовани пацијенти лече по наметнутим протоколима, па ко преживи причаће, или се упорно намећу генетски модификовани производи тзв. вакцине које су још увек у експерименталној фази? Или зашто, како се режим хвали, држава набавља прескупе лекове за КОВИД чија цена по дози износи и до 5000 долара и нису потпуно ефикасни (по мишљењу чак и режимске струке), а у Србији се Ивермектин може набавити по вишеструко нижој цени? И што је најважније, нема или су врло ретки нежељени ефекти. Значи, не можемо нашкодити пацијенту- Primum non nocere, што је први и најважнији медицински постулат.
Коментари на чланак