Јуче (27. 7. 2022.) одржана је прва конференција кровног удружења породичних и родољубивих организација Уједињени за традицију и породицу (УТП). Повод за обраћање јавности јесте покушај ових организација да утичу да се европрајд 17. 9. откаже, иначе замишљен да буде кулминација након седам дана ЛГБТ радионица, предавања, конференција, посета школама, па чак и православним манастирима (али не и џамијама и синагогама) и слично.
Одмах након конференције, једном од говорника почеле су да пристижу претње кривичним пријавама од стране особа које кажу да су геј, јер је наводно на конференције „ширена мржња“ и „хомофобија“.
Изгледа да „толерантним“ ЛГБТ особама које стално позивају на „прихватање различитости“ смета управо изношење различитог мишљења, због чега немају нимало толеранције према грађанима Србије који заступају ставове другачије од њихових.
Геј активисти који су узнемиравали представника једног удружења тврде да су „узнемирени“ и „повређени“ излагањима на конференцији те желе да прибегну правним средствима. А да ли су грађани Србије можда били узнемирени и повређени када је на 2010. „прајду“ прошетан транспарент с поруком „Смрт држави“? Или када су 2014. године почивши патријарх Иринеј и митрополит Амфилохије приказани на недоличан начин, с порукама које вређају верска осећања грађана Србије? Или када је 2019. један „прајдовац“ носио икону Пресвете Богородице с Христом на којој су им ореоли приказани у дугиним бојама?
Када је поднета пријава против младића који је носио скандалозну икону, адвокатица ЈУКОМ-а Милена Васић изјавила је следеће:
…sama činjenica da je neko određenu poruku doživeo kao uvredljivu nije dovoljan osnov za vođenje krivičnog postupka, jer u slobodu izražavanja spadaju i poruke koje mogu izazvati različita osećanja.
Да ли то значи да кад се грађани Србије и верници СПЦ увреде оним што доживе као напад на своју државу и цркву, њихова увређеност није основ за кривични поступак, али када се хомосексуалац увреди на сличан или идентичан начин, онда је то говор мржње и захтева покретање кривичног поступка?
На сајту Пешчаника је још 2012. године објављен чланак у ком стоји:
Prajd upravo to i poručuje: svako ima pravo na sopstveno mišljenje i neslaganje sa onim što ljudi koji organizuju Prajd i Nedelju ponosa govore i rade. Kao i za druge stvari, ni ovde nije nužan konsenzus. Prajd je uvek otvorena platforma u kojoj svako sa konstruktivnim i konkretnim predlogom može da nađe svoje mesto. Naravno, ako to zaista želi.
Очигледно је да само одређене особе могу да износе сопствено, другачије мишљење и неслагање с оним што организатори прајда говоре и раде. Остали грађани Србије су изгледа неподобни и – изгледа – обесправљени.
Коментари на чланак