Преносимо чланак психолога Марије Манојловић са портала https://psihocentrala.com
Да ли постоји зависност од комуникације преко социјалних мрежа, или зависност од виртуелне стварности нека су од питања која се постављају у круговима шире стручне јавности.
Шта подразумева зависност од интернета?
Тема која последњих деценија заокупља родитеље али и јавност јесте могућа зависност од интернета. У стручним круговима не постоји сагласност око тога да ли зависност од интернета треба уврстити у дијагностички систем. У званичној САД класификацији ДСМ 5, у издању из 2013. године постоји нешто што бисмо у слободном преводу могли назвати поремећајем играња игрица (Internet Gaming Disorder). Овај поремећај препознат је и у европској класификацији менталних обољења ICD 11 из 2019. године. Ови поремећаји сврстани су у категорију зависних поремећаја, али чини се да је питање зависности од интернета много шире. Народна република Кина, једна је од првих држава које су у своје дијагностичке критеријуме усвојиле и зависност од интернета, још 2008. године. Влада ове земље донела је законске мере којима се ограничава играње интернет игара на три сата дневно, а играчи су нужни да се региструју при приступању игри. У Јужној Кореји забележени су случајеви занемаривања деце услед заокопљеношћу видео играма. Да ли постоји зависност од комуникације преко социјалних мрежа, или зависност од виртуелне стварности нека су од питања која се постављају у круговима шире стручне јавности. За сада још увек, нема једногласног одговора на ово питање.
Који фактори ризика могу да допринесу прекомерној употреби интернета?
Неки од фактори ризика који могу допринети прекомерној употреби интернета су: потешкоће у интерперсоналним односима, недостатак социјалне подршке, други психолошки проблеми. Наиме, сматра се да су индивидуе које имају потешкоћа у иницирању и одржавању интерперсоналиних односа, најчешће због осећаја анксиозности, склоније виртуелној комуникацији. Усамљеност и депресивно расположење који се често јављају код адолесцената могу бити повод за провођење времена на интернету и остваривање виртуалних контаката у недостатку социјалне подршке. Нека истраживања показују да су АДХД (Attention Deficit Hyperactivity Disorder, прим.ур.) као и историја болести зависности један од фактора повећаног зризика за прекомерну употребу интернета.
Који су критеријуми за дијагностиковање зависности од интернета?
Иако овај поремећај није званично класификован, неки аутори наводе да особа мора испунити најмање пет од осам критеријума како би се могло говорити о зависности од интернета:
- Преокупираност интернетом;
- Потреба да се повећа време које се проводи на интернету, како би се достигао исти степен задовољства;
- Ранији безуспешни покушаји ограничавања времена проведеног на интернету;
- Иритабилност, депресија и емотивна лабилност када постоји ограничење употребе интернета;
- Коришћење интернета дуже него што је појединац иницијално предвидео;
- Запостављање пословних обавеза или угрожавање партнерског односа због коришћења интернета;
- Лагање других у вези са тим колико времена појединац проводи на интернету;
- Коришћење интернета у покушају регулисања расположења.
У следећем чланку можете прочитати које терапијске методе се користе у раду са појединцима који имају проблема са прекомерним коришћењем интернета.
извор: Психоцентрала
Коментари на чланак