После ове кризе, ништа неће бити исто, осим породице

Last updated on January 21st, 2021 at 12:23 pm

Време у којем живимо сада, само нас поново подсећа да је породица била и да ће тек бити највреднији национални ресурс.

         Без обзира да ли је корона вирус створен у лабораторији, под диригентском палицом владара света, и пуштен као пројекат глобалистичких и неолибералних моћника да смањи популацију и доведе до светског економског краха или је у питању само нови вирус са којим се свет бори, породица је свакако на највећем удару, јер је заживело доба страха и панике.

         Оно што ће бити неопходно државама да ураде након изласка из ове кризе, јесте усмеравање ресурса на јачање породице. Зашто? Зато што ће то бити једини гарант опстанка и државе и нације. Велике компаније неће моћи да помогну привреду и развој земље, јер неће постојати здрав тржишни баланс у свету. Развијање породичних фирми и враћање у живот оних које су пропале због пандемије биће једини могући начин да се привреда и животни стандард једне земље подижу са нуле. Да, баш од нуле ће се све кретати. Биће лакше државама које су улагале у породични модел друштва, јер су сачувале пре свега психолошки потенцијал појединца узрокован јаком породицом, а тај потенцијал ће бити предуслов за стабилност.

         Србија није улагала у породицу и у Србији породица није била у центру друштвено политичких дешавања. Породица је разарана и наметао се неолиберални концепт живота. Исконски, Срби су народ којем је породица увек била на првом месту, али доба комунизма, па касније социјализма, лажне демократије, и на крају диктатуре, узели су свој данак и Срби су постали конзументи индивидуализма и антипородичних вредности. Наравно, бунт је у нашем народу био саставни део личности, па нас је овај пут и сачувао да антипородични систем још уек у потпуности не заживи.

         Пандемија је велика шанса за Србију, велика шанса за породицу. Нисмо имали време за њу. Јурили смо новац, успех и признања. Сада смо окренути само ка њој. Време је да је сагледамо, анализирамо, уобличимо, разумемо и саставимо. Ако је након свега не саставимо, онда је све било залуд, доћи ће нешто много озбиљније, страшније и погубније од короне, а по мени, то је поптуно разбијање породице.

         Они који се боре против породичних вредности су школовани, плаћени и обучени и оно што је најважније, држе се заједно. А ми који је бранимо, то радимо као волонтери, јер живимо од другог посла, и оно што је кључно, разједињени смо. Зато и страдамо. Време је да створимо заједницу, која ће у годинама које следе, радити само то, бранити породицу и ширити је на све земље света.

         Организације и поједници у Србији су годинама упозоравали да пронаталитетне мере, нису једина тачка породичне политике и да нема сврхе додељивати новац за друго, треће, четрврто дете, када је све остало под знаком питања. Породична политика је смештање породице у центар. Да се све усмери на развој и стабилност породичног модела друштва, јер тада се питање наталитета не поставља као дилема. Неће се деца рађати јер родитељи имају новца, већ када се жене буду осећале сигурно и када буду знале да њихови мужеви,породица, друштво и држава увек стоје као подршка.

         Држава није разумела породицу. Сада ће морати, ако жели да преживи. То је шанса нама, који смо од почетка знали против чега се боримо и за шта се боримо, да не одустанемо, већ изведемо битку до краја за победу ПОРОДИЦЕ.

         Србија ће морати да створи нову развојну хришћанску породичну платформу, где ће Црква и држава имати исти пут и упориште, а то је човек.

Време лажног хуманизма, мора да замени човекољубље.

Напокон ћемо морати да видимо човека испред себе и да застанемо, јер се поред човека не пролази.

Породица ће опстати и преживети, ако ми не одустанемо од ње.

Жртава ће бити, то је несумњиво, као у сваком рату. Међутим, лако је наћи оно за шта би живео, треба наћи оно за шта би дао живот, и верујем да нема ништа драгоценије и важније од ПОРОДИЦЕ.

         Корона ће проћи, промениће свет, али породица ће остати и победити.