Као члан управног одбора добротворне организације Центар за живот, Марија Стајић, иначе коуредник нашег портала, била је један од говорника на првом Међународном омладинском самиту на Златибору, у оквиру панела посвећеног изазовима породице у савременом добу. Преносимо њен говор у целости.
редакција портала iFamNews
Поштовани организатори, уважени гости, поштовани учесници,
У сваком времену, у сваком тренутку у историји, у сваком делу планете, млада особа која достигне полну зрелост, пролази кроз слична искушења. И као да то није тешко само по себи, данашњим младима су та искушења још више отежана дигиталним технологијама, новим врстама зависности и разголићавањем интиме на друштвеним мрежама где све остаје трајно забележено. Раније генерације су могле да приуште себи понеку младалачку грешку и глупост – вама су друштвене мреже то одузеле. Раније је неко могао да се избламира пред друштвом, данас су такви догађаји постали „кринџ“ тренуци које виде не само они из нашег друштва или школе, већ су потенцијално доступни људима свих узраста и са свих поднебља. И то заувек. Дакле, и вашем будућем послодавцу, и будућем мужу или жени, а и будућој ташти или свекрви. Друштвене мреже ништа не праштају.
Свеприсутна култура необавезног забављања (тзв. hook-up culture) говори вам да уживате колико год можете, да узмете од другога оно што желите и да нећете сносити последице тога – само треба да се „заштитите“. Веома је наивно веровати да можемо да радимо шта хоћемо, без икаквих последица. Хиперсексуализовано друштво нуди вам илузију заштите, и кад та заштита омане, а пре или касније мора оманути, разне индустрије у том истом друштву продају вам решења за „проблеме“.
Тренутно је најактуелнија тзв. џендер идеологија, која негира биолошку датост човека као двополног бића и покушава да нас убеди да неко може бити рођен „у погрешном телу“, те да је таквим особама потребна операција промене пола – тј. усклађивања пола – и доживотна хормонска терапија. Нема сумње да неке особе заиста осећају несклад са својим биолошким полом, или се осећају непријатно у свом телу из различитих разлога – ту нпр. спадају и особе са анорексијом. Међутим, уместо да деци и младима пруже психолошку подршку и помоћ, џендер идеолози их упућују на неповратне медицинске захвате и на доживотну хормонску терапију с несагледивим последицама. Борба против ове идеологије на западу увелико траје, и важну улогу у томе имају особе које су у осетљивом тренутку у животу населе на причу о „погрешном телу“ и ушле у тзв. процес транзиције, да би потом увиделе своју грешку и вратиле се – у већој или мањој мери успешно – да живе у складу с полом у ком су рођене.
Многе феминисткиње с правом се противе овом трансродном покрету, јер је он довео до тога да је довољно да мушкарац каже да се осећа као жена и да добије слободан приступ женским просторима, те тако имамо бројне нападе на девојчице, девојке и жене, као и ситуације да биолошки мушкарац осваја спортске медаље у женским категоријама, да мушкарац оптужен за тешке телесне повреде и силовање буде смештен у женски затвор јер каже да је жена, да се политичари изјасне као жене да би испунили тзв. ружичасту квоту, као и да младић буде проглашен за краљицу матуре, или за најлепшу жену, што се прошле године десило у Америци када је биолошки мушкарац проглашен за Мис Неваде.
Кроз медије, културу – или боље рећи антикултуру – кроз сексуално образовање на Западу, свет вам поручује да вам је све дозвољено, да имате право да радите шта год вам прија, и да је сасвим легитимно да испробате све што желите и свакога кога пожелите, и да то неће нимало утицати на вашу будућу брачну срећу. Међутим, као што је Апостол Павле рекао, све нам је дато, али нам није све на корист. А то што нам хришћанство поручује још од свог настанка, наука данас доказује, те тако имамо истраживања која су показала да квалитет брака и стопа развода директно зависе од предбрачног искуства супружника (подједнако и мушкараца и жена, не само жена), као и од начина на који су поступали у везама, од тога како су доживљавали момка односно девојку, с колико уважавања и поштовања, као и – колико уважавања су имали и према сопственом телу. Ваша су тела храмови духа, ваша материјална тела тесно су спојена с вашим духовним бићем и уопште не може бити свеједно да ли сте себе давали другима или не, шта сте уносили у своје тело, и каквом сте храном хранили своје очи – а кроз њих и своју душу.
Кад се помене телесно уздржање до брака, људи углавном реагују подругљивим смехом, речима „то је данас немогуће“, „то нико не ради“, и сл. Кажу, па зар није боље да видимо да ли смо компатабилни у том важном делу заједничког живота пре него што не дај Боже „заглавимо“ с неким ко је невешт, неромантичан… Па тако млади крену да испробавају једни друге, као оне тестере у парфимерији. Кад одете да купите парфем, хоћете ли узети онај отворени тестер који су сви користили или нову, неотпаковану бочицу? Хоћете ли купити тестер ружа за усне, потрошен допола, или онај нов? Зашто нов, ако је свеједно?
Не наседајте на лаж да се данас нико не уздржава до брака и да је то немогуће. Прво, да је то и те како могуће показују нам монаси и монахиње који живе у девствености. А друго, од вас нико не тражи да се уздржавате целог живота већ само док не нађете особу с којом ћете склопити брак. И треће, у свету а и код нас има доста особа које су одлучиле да се уздржавају до брака, лично знам више парова који су тако живели док се нису венчали, а за оне који се одлуче да тако живе постоје савети, групе подршке и разни ресурси на интернету (и на српском, и на енглеском) који им могу помоћи у томе.
На Јутјуб каналу „Има наде“ наша Сања Станковић, психолог, снимила је неколико видеа о најчешћим заблудама и недоумицама кад је телесно уздржање у питању, тако да вам препоручујем да то погледате.
Сви се махом слажу да живимо у лудом времену, да је друштво ненормално, да су вредности окренуте наопачке – а опет с подсмехом говоримо о онима који су решили да не живе по правилима тог ненормалног друштва. Ако је друштво болесно, ако у друштву има све више несрећних људи, све више развода, ако је то већина у друштву – зашто бисмо желели да будемо део те и такве већине? Зашто бисмо хтели да се уклопимо с тим болесним друштвом? Зар није управо знак психичког и душевног здравља и зрелости – жеља да будемо другачији од тог друштва и од те већине?
На Инстаграму и на Јутјубу постоје налози једне младе жене по имену Емили Вилсон, која се чувала за брак, сада је удата и засад има двоје деце, и која на веома једноставан и разумљив начин говори о свим недоумицама у вези са уздржањем до брака, говори о томе како је изгледала њена веза са садашњим мужем – јер нико не говори да не треба да имате момка односно девојку, већ је поента у томе шта треба да буде сврха забављања – затим, говори о њиховој првој брачној ноћи (обоје су ушли невини у брак), одговара на сва уобичајена питања и коментаре (пре брака: уздржаваћеш се само док не упознаш праву особу, боље то одради пре прве брачне ноћи јер тад нећеш уживати, шта ако се не поклопите у кревету…), говори о важним питањима о којима треба да разговарате с момком/девојком пре брака да бисте утврдили да ли имате сличне животне и етичке вредности, јер, верујте, јесте да је брачна љубав веома важна, то нико не негира, али када бирате особу за брак, запамтите да вам треба неко с ким ћете моћи да причате о свему, јер ћете много више причати с том особом него што ћете водити љубав, и треба вам неко ко ће вам бити ослонац у тешким тренуцима којих ће сигурно бити. Не треба вам неко ко ће да отпали на први знак проблема или несугласица, ко ће сву одговорност да пребаци на вас већ неко ко ће с вама да подели терет. Управо зато је неопходно забављање јер морате провести неко време с том особом да бисте видели како се он/она понаша према вама, према својој породици, према својим пријатељима, па чак и према просјаку на улици.
Ова тема је веома опширна и ми се у Центру за живот много подробније бавимо њом. Овог пролећа организовали смо Школу припреме за живот где смо, између осталог, говорили и о томе како да упознамо и прихватимо себе, како да пронађемо праву особу за нас, како да препознамо онога кога нам је Бог наменио, која је сврха предбрачног забављања и слично. Ове јесени организоваћемо предавања у Студентском граду у Београду, као и разговоре с младима у нашим просторијама у Земуну о темама попут ове. Наше активности можете пратити преко наших налога на Инстаграму и Фејсбуку, а најаве углавном преноси и српска страница портала iFamNews.com.
Позивам вас да дођете на наше радионице да разговарамо, да постављате питања, да изазовете ставове које ми заступамо како бисмо вам показали да је овакав начин живота заиста могућ, и да је то најбољи начин да осигурате себи што бољу стартну позицију за најважнији задатак у животу. Наше школовање траје 12 до 16, па чак и више година, толико дуго се спремамо за живот и посао, а нико нас не спрема за најважнији подухват у животу, а то су брак и породица.
Не дозволите да вас носе струје савременог живота. Пливајте узводно, насупрот бујици, насупрот мејнстриму. И не будите ничији тестер, не дозволите да вас ико испробава. Свако од вас је јединствен, једнако вредан и једнако заслужује да буде вреднован и цењен, да једној особи буде све на свету, а не само још један партнер у низу. Подигните лествицу високо, јер сте скупо плаћени.