Данас знамо колико утицаја на наш живот има породица у којој смо одрастали. Знамо и да није битно колико је била велика кућа где смо стасавали, већ колико је у њој било љубави и поштовања. Нажалост, многи знају и другу, тамну страну породичних односа.
Ако желимо да одгајимо емотивно здраву и зрелу децу, кључно је да им пружимо добро емотивно окружење. Деци је потребан осећај безбедности и предвидивост, као и осећај емотивне топлине. Такође, потребне су им и здраве границе и подстицај у виду високих, али реалистичних очекивања. Ако наша породична клима задовољава ове потребе, деца могу израсти у самопоуздане, емотивно зреле људе који имају здраве односе са другима и добро подносе већину животних потешкоћа. Уколико су неке од ових потреба биле озбиљно фрустриране, уколико је нечега било превише, а нечега премало, у одраслом животу ову децу могу чекати различити проблеми.
О којим врстама климе је реч?
НЕГУЈУЋА клима – Овако треба да буде
Ова клима представља савршен баланс између структуре коју намеће ауторитарност и добре двосмерне комуникације у односима са децом.
РОДИТЕЉИ – Верују у свој ауторитет и користе га да створе позитивно окружење, без превеликог контролисања деце. Деца имају ограничења која су прикладна узрасту, али такође, дозвољавају деци да развију самосталност и осећај одговорности тако што од њих траже да доносе одлуке и решавају проблеме. Породична структура долази из принципа и вредности који се негују у породици, а не као покушај да се деца контролишу. Родитељи не улазе у битку за моћ над дететом, већ допуштају да дечје понашање обликују последице. Емитују пуно љубави и поштовања, проводе време са својом децом, укључују се у њихов свет када су деца мала, а како расту, дају им простор у ком разговарају са њима и слушају их. Имају позитивне претпоставке о мотивима и способностима своје деце („ти си добар дечко/девојчица“), што им омогућава да задрже топлину чак и приликом конфликта.
ДЕЦА – Ова деца одрасту осећајући се добро у вези с собом. Показују одговорност, повезују се са другима и имају боље шансе за успех у школи и у животу.
ПОПУСТЉИВА клима – Толерантни односи
Пермисивне, попустљиве породице су превише опуштене. Иако топли и доступни, уједно и они који дају одговоре на питања, ови родитељи не постављају превелика очекивања и не пружају деци никакву структуру или рутину. Деца ће развити јако осећање слободе и независности: сама ће спремати своје оброке, играће се у блату и остајаће напољу до касно. Неки родитељи су пермисивни јер не воле да намећу контролу. Верују у индивидуалност и у то да дете треба да има глас. Неки су попустљиви јер нису сигурни у сопствени ауторитет и имају проблем са постављањем граница и лимита.
РОДИТЕЉИ – Родитељи желе да њихова деца буду срећна и удовољавају им емотивно или материјално. Деца имају много моћи и контроле. Постају захтевна и вољна да истрају у томе што желе кроз сузе, оптужбе или кукање. Родитељ се препусти и удовољи детету да би задржао мир, чиме само охрабрује дете да настави са себичним и захтевним понашањем.
ДЕЦА – Постају независна, али и повлашћена и лоша у емотивној саморегулацији. Пошто никад нису научили како да раде захтевније ствари, имаће проблем са дисциплином и истрајавањем у тешким задацима. За ову децу су слабије шансе да ће вредно радити и остварити веће успехе у школи, а касније и у животу.
АУТОРИТАРНА клима – Правила, правила…
Оваква клима подразумева много структуре и правила. Родитељ је главни, а од деце се зна шта се очекује. Уколико деца не испуне очекивања, следиће последице и често окрутне казне. Ауторитарним родитељима недостаје осетљивост на то шта њихова деца мисле и осећају. Не верују у то да деца могу да донесу добру одлуку и зато их превише контролишу кроз много правила, или их стално проверавају како би се уверили да деца раде оно што би „требало“.
РОДИТЕЉИ – Превише управљају својом децом, а деца чекају да се од њих нешто затражи, да им се изда наредба. Дугорочно оваква деца одрашће у послушне и прилагодљиве људе (добро дете) или ће постати побуњенички и пркосни људи (лоше дете).
ДЕЦА – Одрасла у оваквој породици, деца воле да удовољавају и обично се „лепо“ понашају. Уколико се отворено не побуне током одрастања, нажалост, имаће лошије социјалне вештине, патити од депресије, анксиозности и ниског самопоуздања.
Клима ЗАНЕМАРИВАЊА – Без правила
Породица у којој нема граница, где се не постављају правила, где нема очекивања и не нуди никакво вођство, доводи до тога да деца не науче како да се прикладно понашају и како да поштују туђе границе.
РОДИТЕЉИ – Не одговарају добро на дечје потребе, пружају мало подршке и љубави и немају велике захтеве од деце. Емотивно су дистанцирани, ограничавају контакт са децом зато што су превише заокупљени својим проблемима, пружају мало надзора, имају ниске захтеве и очекивања и углавном не долазе на родитељске састанке или дечје представе.
ДЕЦА – Деца из оваквих породица углавном не пролазе добро ни у једној сфери живота. Ова деца имају дефиците у когницији, емотивном повезивању и социјалним вештинама. Комплетан недостатак граница доводи до тога да деца не науче како да се прикладно понашају и како да поштују туђе границе. Код овакве деце видећемо: анксиозност и стрес услед недостатка подршке, емотивну повученост и страх од тога да се зависи од било кога. Видећемо велике нивое самосталности где деца чак и науче како да зараде за себе. Нажалост, видећемо и злоупотребу супстанци и малолетничку делинквенцију.
Коментари на чланак