Такозвана ЛГБТ идеологија окупирала је српско јавно мњење у последње време, а широм света се већ дуже време ради на насилној промени свести човека. Непријатељ људског рода је добро организован, добро финансиран и непрестано усмерен на свој посао и свој задатак, док се нпр. Срби освесте и удруже тек када проблем толико нарасте да се не може избећи. Шта подразумева та тзв. ЛГБТ идеологија, како се перфидно, кроз законску регулативу и то већ годинама припрема спровођење агенде одређених кругова и зашто су неуставни закони на снази у нашој земљи? Може ли се направити нека врста притиска на јавно мњење, на друштво и шта у том смислу, “Центар за живот”, Међународна организација за породицу и друга сродна удружења могу да понуде?
Марија Стајић указује да је веома важан аспект ове, али и сваке друге идеологије – нетолеранција према другачијем мишљењу и прописивање разних казни и других санкција свима који мисле другачије, а управо то се у Србији посебно видело прошле, 2021. године, када је, супротно противљењу огромног дела српске јавности, усвојен Закон о родној равноправности. Очигледно је да идејни творци желе „да нас приморају да учествујемо у тој њиховој представи и да пристанемо на негирање реалности и научних чињеница“ каже гђа Стајић говорећи о родној идеологији која је само један сегмент тзв. „нове нормалности“.
Југослав Кипријановић је појаснио неуставност усвојеног Закона о родној равноправности, јер Устав Републике Србије не познаје „род“, већ само „пол“, али су такви инвазивни и антиуставни закони, очигледно усвојени „по диктату“. Тако нпр. овај усвојени неуставни Закон, заменио је у ствари уставни Закон о равноправности полова, а сама дефиниција „рода“ у поменутом Закону је врло нејасна. Свему је претходило и усвајање Закона о Матичним књигама, којим је дата могућност да се особи промени ознака пола ако дође то те хируршке интервенције током живота, а припрема се терен и за Закон о родним идентитетима – и тако даље.
Све то води до велике конфузије и хаоса у свету, без изузетка на свим нивоима друштвеног и јавног живота, а гђа Стајић и г. Кипријановић наглашавају да је суштина у томе да човек треба да потпуно изгуби свој идентитет. „Идеологија глобализма нема границе – она третира људе на другачији начин без обзира на њихово географско порекло“, рекао је г. Кипријановић, наглашавајући да се одвија „битка комплетног нормалног, здраворазумског човечанства, против једне тоталитарне идеологије људи који су по свему судећи дубоко утемељени у негативним енергијама које потичу из духовне сфере, а то је, другим речима – неприкривени сатанизам“.
У овој борби нема простора ни за какве сујете, него само заједничким деловањем, на здравим основама и са здравим ауторитетима као што је СПЦ, можемо се супротставити пошастима савременог доба, кажу наши гости.
Коментари на чланак