Last updated on January 21st, 2021 at 12:19 pm
1. Чешћа молитва
Сви знамо да позив на молитву не значи да само треба недељом да одемо на литургију, и да смо тиме ту ставку „одрадили”. Напротив, верници који се труде да живе црквеним, литургијским животом, обично читају јутарње и вечерње молитве, као и акатисте и молитве светитељима одређеним празницима, или када осете потребу за тим.
Међутим, кад нас задеси нека већа невоља или искушење, обично се сви још више окрећемо Господу и молимо се за избављење и помоћ. Тако су и сада друштвене мреже, групе на вајберу и др. преплављене линковима за акатисте, а верници се договарају да сваким даном у одређено време узносе молитву Господу и Мајци Божјој.
Одједном сви увиђамо да наши домови заиста јесу мале цркве, почињемо да осећамо благодат након појачане молитве и, надам се, почињемо да схватамо да уистину треба све своје бриге да препустимо Господу и да не сумњамо у то да ће се све десити онако како Он мисли да је најбоље пре свега за спасење наше душе, а затим и за наш живот и здравље.
Даће Бог да бар део овог молитвеног жара остане у нама и када ово искушење прође.
2. Време с породицом
Колико пута сте се пожалили некоме да превише времена проводите на послу и у превозу, да не проводите довољно времена с децом и породицом, и слично? Ја – неких 3856 пута само у протеклих пет година откако нам је један смешко-несташко обасјао живот.
Сада смо коначно заједно – дан и ноћ, ево већ четврту недељу. Јесте да треба урадити и посао од куће и кувати много чешће него иначе јер смо сви све време ту, али чињеница је да много више времена имамо једни за друге. Активности су разне, радимо шта можемо, а некад је довољно и само да смо заједно, да се мазимо, смејемо и голицамо.
Коначно имамо времена да више пажње посветимо сваком дану у Великом посту, нарочито ове последње, Страсне седмице, када је сваки дан пун симболике и изузетно важан за нас, па су уобичајеном читању књига придодате и приче из Библије за децу.
Родитељи школараца најзад имају мало бољи увид у то шта деца уче (и од кога), па могу да помогну на разне начине: нпр. да заједно с дететом прочитају нешто више о датој теми/наставној јединици, истраже то на интернету (највећој библиотеци на свету коју често не користимо на прави начин), погледају филм, погледају презентацију на Јутјубу (да је нама био Јутјуб кад смо учили биологију, хемију итд., где би нам био крај?), направе неки пројекат заједно…
Оно што не треба да радимо јесте да не испуштамо телефон из руке, непрекидно зуримо у ТВ/компјутер/лаптоп, да и сада занемарујемо децу, и притом подижемо себи стрес пратећи разне статистике и вести, и нервирајући се око ствари које су ван наше контроле.
3. Мање времена трошимо на куповину
Испоставило се да нам одједном многе ствари више нису неопходне и да свет неће пропасти ако викенд не проведемо у тржном центру и не купимо нешто (штавише, испада да ће свет пропасти ако управо то урадимо). Куповина је сада усмерена на храну и друге потрепштине, а посебно је постало битно пронаћи изворе свежег воћа и поврћа након што су пијаце затворене.
Срећни смо што смо се повезали с произвођачима воћа, поврћа, домаћих јаја, сира итд. јер смо обезбедили свеже намирнице за породицу, и приде помогли вредним домаћинима да им не пропадне труд. Значи, једеш здраво и спасаваш економију – win-winситуација.
Можда ће нам ово искуство помоћи да схватимо да је човек који живи од свог рада и земље ипак много вреднији од нове мајице, ташне, телефона и слично.
4. Стално хоћу да то урадим, али никако…
И сад коначно имамо времена и за то. Идеје су неограничене и потпуно индивидуалне – од тога да прочитате оне четири књиге које већ дуго премештате по кући (верујем да је свима ово бр. 1 на списку), поправите нешто у кући на шта вас жена месецима подсећа, преуредите нешто у свом дому, уредите терасу/двориште, посадите биљке, сложите слагалицу од 1000 делова која чека три године, почнете да учите страни језик онлајн, учите хеклање онлајн, упишете курс фотошопа онлајн…
Хм, можда мало мање онлајн активности, нарочито ако сте пре тога већ били у онлајн канцеларији.
5. Радње могу да не раде недељом
Ова тачка донекле је повезана с тачком бр. 3 и временом које нам је у оном старом животу одлазило на „шопинг”. Добили смо практичан доказ да заиста можемо да купујемо мање ствари, и да можемо не само да у суботу купимо све што нам треба за недељу, него да то урадимо у петак – за цео викенд! Експеримент је поновљен више пута, на територији читаве Србије, и сваки пут је почетна премиса доказана.
Јасно је да је онима који превише раде од понедељка до петка (неки и до суботе) најлакше да викендом оду у куповину, али треба да се запитамо како је радницима у продавницама, бутицима и другим радњама који викендом морају да раде. И они имају породицу, родбину, децу, потребу за дружењем, рекреацијом и одмором. Ако ових дана можемо да не купујемо од петка до понедељка, па чак и уторка, можда бисмо свакако могли барем недељом да не купујемо, кад (или ако?) се једног дана вратимо нормалном битисању?
П.С. Као хришћани, позвани смо да и у највећој невољи сачувамо радост живота, јер је и сам Христос пре свега – радост. Зато нам светитељи толико често и говоре: Радуј се! Прегураћемо ми ово – неко у дворишту, неко на тераси, неко без терасе. Трудићемо се да у свему видимо добру страну.
Поменимо у молитви и оне који су због овога остали без посла и који немају тај проблем да „раде од куће и успут надгледају шта дете ради у школи”, за оне који немају довољно новца да одједном купе све што треба за четири дана карантина (и то празнична), за оне који ће се борити да ставе храну на сто, и неће моћи да састављају слагалице и забављају децу како би што безболније пребродили овај период.
Поменимо их, и помозимо колико можемо.