ДОСТА, БРЕ, ВИШЕ!
Да се пежуративно изразим – пун ми је кофер ове короне и вакцина или што неко недавно написа на друштвеним мрежама да толико тога снимљеног о корони има у свом телефону да он више ни не звони, него је почео да кашље. Предуго овај коронократски експеримент траје, а коронократски наратив, иако полако показује пукотине, и даље је у пуном замаху у покушају да замагли све хоризонте и истину остави ван домашаја обичног човека. Зато овај текст из поново отвореног кофера у покушају да се разгрне бар прамен ове магле и да се угледа светлост истине. Зато поново о корони, поново о вакцинама, али са научним, објективним чињеницама.
ДОБРО ПОЗНАТА ФАМИЛИЈА
Фамилија Coronaviridae обухвата две подфамилије: Coronavirinae и Torovirinae од којих се Coronavirinae дели на четири рода: Alpha-, Beta-, Gama- и Deltacoronavirus. Хумани представнци су алфа и бета коронaвируси, а до сада је код људи инфекције изазивало шест корона вируса: два из рода Алфакоронавируса и четири из рода Бетакоронавируса.[1]
Хумани коронавируси су сферичне честице величине од 118 до 136 нанометара. Изграђени су од спиралног, тубуларног нуклеокапсида и спољњег омотача са специфичним израштајима на површини. Омотач води порекло од мембране ендоплазматичног ретикулума и Голџијевог апарата. Геном чини једноланчана позитивна РНК, најдужа међу РНК вирусима. Структуру вирусне честице чине 4 главна структурна протеина: S- спајк протеин, М- трансмембрански гликопротеин, Е- протеини омотача (енгл. Envelope) и N- нуклеокапсидни протеин. Неки серотипови бетакоронавируса садрже и пети структурни протеин HE- хемаглутин естеразу који олакшава кретање вируса кроз инфицирано ткиво.[2]
БИЛИ СУ САМО ПРЕХЛАДА, А ОНДА…
До 2002. године су се корона вируси повезивали са сезонским прехладама и то као други најчешћи изазивачи прехладе после риновируса. А онда су откривена два нова коронавируса, изазивача веома тешких обољења која су сврстана у нове, претеће вирусне болести. Први случајеви тешког респираторног синдрома SARS ( енгл. Severe acute respiratory syndrome ) забележени су у Кини крајем 2002. године, а одатле се болест проширила на још неколико земаља Азије, Европе и Америке са више од 8000 заражених и 916 смртних исхода. Изазивач је идентификован као SARS-CoV. Године 2012. је у Саудијској Арабији идентификоиван MERS-CoV (енгл. Middle East respiratory coronavirus) који код трећине инфицираних изазива смртоносну респираторну инфекцију која води у бубрежну инсуфицијенцију. [3]
ИМУНИЗАЦИЈА ИЛИ…
Две године од проглашења пандемије изазване коронавирусом SARS Cov- 2 целокупно човечанство се, не својом вољом, налази у фази активне имунизације. Активна имунизација подразумева настанак сопственог имунског одговора после излагања специфичном антигену (неком вирусу, нпр.) природним или вештачким путем. Природни и најбољи пут имунизације је кад ,,прележимо” болест, а стварање вештачког имунитета спроводи се вакцинацијом. Вакцина представља биолошку супстанцу која после апликације проузрокује настанак имунског одговора. Оне се најчешће дају превентивно или преекспозиционо, саме или у одговарајућој комбинацији. У неким случајевима се дају и у сврху постекспозиционе профилаксе симултано са имуноглобулинима. Да би почела примена неке нове вакцине, као што је примена ковид вакцина у последњих годину дана, потребно је да провера ефикасности и безбедности вакцина прође неколико фаза, које најчешће трају око десет година.[4]
Прво се врше преклиничке студије на животињама у току којих се испитује однос вакциналних доза и настанка имунског одговора, одређује се најбољи начин апликације и број доза којима се постиже најбољи имунски одговор уз минималне нежељене ефекте. Анималне студије представљају први корак у евалуацији безбедности вакцина. Тек након тога се може испитивање вакцине спроводити на људима и то се чини кроз три фазе клиничких испитивања.[5]
ФАЗЕ ИСПИТИВАЊА
У првој фази се на малом броју људи врши евалуација потребног броја доза за имунизацију, процењује се да ли је вакцина биолошки активна и да ли је токсична.
У другој фази се испитује имуногеност вакцине на већем броју испитаника. Имунски одговор се након апликације вакцине прати преко сероконверзије (настанка неутралишућих антитела), пораста титра антитела и развоја ћелијског имунског одговора. Поред тога прати се тежина и дужина трајања нежељених ефеката.
Трећа фаза клиничких испитивања подразумева испитивање ефикасности вакцине (подсетићу да су вакцине које се примењију против ковида тренутно у трећој фази експеримента). Ефикасност вакцине представља пропорцију особа у плацебо групи (група испитаника која прима фармаколошки неактивну супстанцу-плацебо) које не би оболеле да су добиле вакцину и израчунава се по обрасцу:
Ефикасност вакцине = (стопа инциденције у контролниј групи – стопа инциденције код вакцинисаних/ стопа инциденције у контролној групи) Х 100
Уколико вакцина даје потпуну заштиту тада неће бити ниједног оболелог у групи вакцинисаних и ефикасност вакцине ће бити 100%. Ако је вакцина потпуно бескорисна онда ће број оболелих у обе групе бити исти, а ефикасност ће бити једнака нули.[6]
ШТА ЈЕСТЕ, А ШТА НИЈЕ ДОБРА ВАКЦИНА?
Карактеристике добре вакцине:
–Подстиче продукцију хуморалног, целуларног и локалног имунског одговора који је сличан оном насталом након природне инфекције и то после апликације једне дозе (у случају ковид вакцина сведоци смо да се људима данас намеће и четврта доза, као у Израелу).
–Ствара заштиту од клинички испољене болести[7] (последњих месеци су болнице пуне заражених потпуно вакцинисаних пацијената ковид вакцинама. Један од многих примера за ово је Аустралија у којој је у периоду од 26. новембра 2021. до 1.јануара 2022.године забележено да је око 85% заражених хоспитализованих пацијената било вакцинисано).
–Даје дуготрајан, по могућству доживотан имунитет [8] (ни произвођачи ни стручњаци за имунизацију не знају колико ће дуг имунитет бити после ковид вакцина, годину дана од започете вакцинације експерименталним ковид вакцинама светом харају различити сојеви корона вируса, тренутно – омикрон сој. Према подацима Института Роберт Кох у Немачкој се од омикрон соја 17 пута више заражавају вакцинисане особе- 69% у односу на невакцинисане- 4%)
–Даје минималне поствакциналне реакције и компликације [9] (поново подаци из Аустралије за период од 26. новембра 2021. до 1.јануара 2022.године који показују да од свих заражених хоспитализованих особа 80% умрлих су вакцинисани).
–Индукује имунитет за више типова једног микроорганизма[10] ( сада се уопште не зна или се нагађа да ли вакцине које су тренутно у употреби делују на тзв. омикрон сој. У прилог овој чињеници говори и податак да компанија Фајзер најављује за пролеће додатну производњу 50-100 милиона доза вакцине специјално намењене за омикрон сој. Такође, Фајзер тестира и хибридне комбинације вакцина за циљање више облика корона вируса као и веће дозе. Шта мислите на коме их тестирају? За које врсте и сојеве вируса их тестирају? Иначе, компанија је постала водећи произвођач вакцина са три милијарде доза у 2021.години и планом производње од четири милијарде доза за 2022.годину).
–Прихватљива је културолошки и етички у популацији у којој се користи [11] (није ни културолошки, а још мање етички наметање ковид вакцина направљених на новој платформи, до сада непримењених на људима, које ни сада немају крајњу употребну дозволу, већ само, опет потпуно неетично, дозволу за привремену хитну масовну употребу, јер је у експерименталној фази. Такође, да ли је етички експерименталну вакцину примењивати на деци? ).
–Не захтева посебно чување, непотребан је хладни ланац транспорта и чувања (колико је само новца уложено у фрижидере за депоновање, транспорт и чување Фајзерових вакцина?)
–Корист од њене примене је већа од евентуалних ризика које са собом носи (претходно наведени подаци из Аустралије говоре супротно за ковид вакцине).
ПОДСЕЋАЊА РАДИ
На имунски одговор, поред карактеристика вакцина, типа и доза антигена и начина апликације, утиче и присуство или одсуство антитела, као и карактеристика домаћина узраст, имуносупресија услед малигних обољења, терапије антиметаболицима, великим дозама кортикостероида или радијацијом. Подсећања ради, вакцинација је управо и кренула од најстаријих у старачким домовима, а онда су кренули и на нашу децу спуштајући чак и старосну границу на 12 година, у појединим земљама и ниже. Колико ли је особа са компромитованим имунским системом или деце примило ковид вакцину?
Права наука и објективне научне чињенице потпуно обесмишљавају сваку даљу коронократску диктатуру и кампању у смислу тзв. вакцинације. Схватили смо да нас незасита светска олигархија обмањује, протура лажне чињенице називајући их научним и истинитим. Ми то не прихватамо. Знамо шта је права наука и начине да се њоме бавимо. Знамо како да предочавамо објективне медицинске чињенице. Знамо да се бавимо медицином заснованом на доказима, а не на претпоставкама и лажним чињеницама. Нашли смо начине да помажемо једни другима, да се повежемо, организујемо, удружимо. Имамо начине да се лечимо провереним лековима, а не да примамо непроверене генетски модификоване производе тзв. ковид вакцине. Знамо шта је морал, знамо шта је етика. Боримо се за истину, још чвршће и јединственије. Јер, овај свет мора почивати само на истини.
[1] Медицинска микробиологија, Савић Б. И сарадници, Медицински факултет Универзитета у Београду, ЦИБИД, Београд, 2019. година
[2] исто
[3] исто
[4] Епидемиологија, Гледовић З. И сарадници, Медицински факултет Универзитета у Београду, Београд, 2009.година
[5] исто
[6] исто
[7] Епидемиологија, Гледовић З. И сарадници, Медицински факултет Универзитета у Београду, Београд, 2009.година
[8] исто
[9] исто
[10] исто
[11] исто
Коментари на чланак