Амерички професор Долф Цилман у својој студији „Еротика и породичне вредности” наводи следеће последице „безопасне еротике”, која се брзо претвара у „хардкор“: садржаји порнографије, која тврди да је свака веза могућа и пожељна, не одговара стабилности брака и брачних обавеза; порнографија сугерише да је свака сексуална акција међу људима који се чак и први пут срећу и могућа и оправдана; она изазива жељу да се стално мењају партнери, као у супермаркету; свака врста сексуалног односа изазива усхићење. Пошто ништа од тога није истинито, приликом сусрета са стварношћу долази до осећања кривице и разочарења.
Основне тезе порнографије су: секс је увек добар и могућ са било киме; секс нема последице; човек вреди онолико колико је сексуално привлачан; секс је спорт који се може упражњавати пред гледаоцима, и нема потребе за приватношћу; верност је досадна; жене морају увек бити спремне на све; жене су гола бића чији је једини смисао да задовоље мушку похоту; мушкарци све одређују, и сви морају да удовоље тој и таквој похоти; насиље, бол и секс су повезани.
Долф Цилман и Џенингс Брајант су утврдили да мушкарци сматрају да су преварени ако њихове жене нису тако привлачне и ако се не понашају као порно – глумице, и приписују им фригидност и хладноћу, као и неспособност да се узбуде. Порнографија мушкарцима обећава немогућа еуфорична уживања, па их не задовољавају ни добри сексуални односи. Наметање порнографије уклања баријере према групном сексу и садомазохизму, као и заштиту деце од исте. Број силовања се повећава.
Цилман је истраживао последице порнографије на брак. Закључио је да разне изопачености почињу да се намећу брачном другу, од оралног и аналног секса до секса са животињама. Потпуно се руши узајамно поверење брачних другова. Јавља се и идеја да је уздржање од полних односа „штетно по здравље“.
Коментари на чланак