ЖИВОТ У ИСТИНИ КАО ЈЕДИНИ И ПРАВИ ОТПОР ТОТАЛИТАРНИМ ИДЕОЛОГИЈАМА
Не можемо и не смемо пристати ни на шта мање од истине света у ком живимо. Kао што је Солжењицин рекао, не смемо живети у лажи. Живот у истини једини је начин да се одупремо тоталитарним идеологијама које нам се намећу.
Преносимо излагање Марије Стајић, координатора Коалиције за природну породицу, као и нашег коуредника и аутора, са округлог стола на тему „Последице усвајања Закона о родној равноправности“, одржаног 17. јуна 2023. у Народној скупштини, у организацији Српског покрета Двери. Упозоравамо читаоце да чланак садржи узнемирујуће описе последица операција промене пола.
редакција портала IFamNews
Почетком 2021. године, када смо сазнали за три предлога закона (о родној равноправности, истополним заједницама и изменама закона о забрани дискриминације), на иницијативу др Мише Ђурковића основали смо неформалну Коалицију за природну породицу. Покренули смо петицију против ових закона које је предложила Гордана Чомић, коју је у првом тренутку подржало преко 200 академика, професора, професионалаца из разних области и јавних делатника, да би тај број убрзо дошао до три стотине. Онлајн петиција је до сада сакупила 9.111 потписа, од чега неких 8К у том првом налету и актуелном тренутку. Учествовали смо у више ТВ гостовања и дуела, навешћу само гостовање проф. др Бранислава Ристивојевића, проф. Зорана Чворовића, др Владимира Димитријевића и тадашњег народног посланика Владана Глишића. Објављено је мноштво чланака у писаним и електронским медијима, тако да мислим да смо успели да бар мало обавестимо и уздрмамо јавност и грађане, и упозоримо их на оно што се спрема.
Нажалост, знамо да су два предлога закона усвојена, један од њих је и овај о коме данас говоримо.
Када су говорили о овом закону, промотери родне равноправности све време су потенцирали права жена, видљивост жена и слично, док смо ми покушавали да објаснимо да ће нас ово одвести тамо где се Америка и Запад данас налазе, а то је лудило џендеризма и трансродности. То је најбоље илустровати примерима из живота.
1) Американка Клои Коул је са 12 година почела да се идентификује као трансродна и кренула у тзв. социјалну транзицију. С 13 година је почела да узима блокаторе пубертета и тестостерон, са 15 је уклонила дојке, а са 16 година је прекинула процес транзиције, тј. преласка у супротни пол, увидевши да је све то довело до разних нежељених емоционалних и телесних последица. Клои је пре тога била жртва сексуалног напада и осећала бројне трауматичне последице тога.
2) Британка Кира Бел је са 16 година након само три једночасовна разговора у клиници Тависток добила блокаторе хормона, после годину дана тестостерон, а у 20. години је уклонила дојке. Због тестостерона, глас јој је огрубео, израсла јој је брада и постала мишићавија. Пет година након транзиције, кренула је детранзицију – повратак у биолошки пол. Сада мора да живи са знањем да је можда и неплодна због толиких хормона, а ако и буде могла да роди дете, никад неће моћи да га доји; нерви у грудном кошу су јој оштећени тако да у појединим деловима нема никакав осећај; гениталије су јој атрофирале, глас јој је трајно промењен, а маље на лицу никад неће сасвим нестати. Кира потиче из растуреног дома, с мајком алкохоличарком и незаинтересованим и углавном одсутним оцем.
3) Британац Ричи Херон је с 24 године био суицидан. На интернету је упознао трансродне особе под чијим је утицајем кренуо код стручњака за џендер. Невољно је пристао на промену пола и покајао се одмах након операције. Данас дели своје искуство како би помогао другима да не направе исту грешку. Његово сведочанство је потресно и експлицитно. Прочитаћу само један део.
„Нико ми није рекао да ће ми остати корен пениса, да то не може да се уклони – што значи да вам буквално остане патрљак унутра који се помера. Кад узимаш тестостерон и кад ти се врати либидо, ујутру се пробудиш с тим патрљком, као да имаш дрвени пањ, али без стабла. Волео бих да је ово само шала. А ако узимаш тестостерон после операције, ризикујеш да ти унутар нове вагине израсту унутрашње длаке. Замислите да после свега треба још и да се бакћете с длакама које расту унутра? Какав избор… да узимаш тестостерон и будеш здрав, али и наказа, или да останеш бесполни евнух.
Моја жеља за сексом умрла је око 6 месеци након почетка хормонске терапије и у то време ми је било драго због тога, али сада, 10 година касније, схватам шта пропуштам и шта никад нећу добити назад. Јер чак и да имам жељу за тим, моја неовагина је тако узана и мала да не бих могао да имам однос чак и кад бих хтео. А кад користим мали дилататор, ту и тамо осетим понешто што више личи на бол него на задовољство.
Понекад сањам да имам оба пара гениталија и питам се у сну, ‘Зашто оба?’ У тренуцима амнезије док се будим, руком додирнем препоне очекујући нешто што је ту било 3 деценије, али више није. Срце ми на тренутак стане, сваки пут. Онда је ту одлазак у тоалет. Треба ми око 10 минута да испразним бешику јер је веома споро, болно, а и зато што цурка помало без обзира на то колико се опустим, и онда све живо испрскам, а и ја будем мокар. И тако, након што се оперем, мало касније схватим да ми је доњи веш мокар – ма колико да сам се брисао, и даље цури помало скоро сат времена. Никад нисам помислио да ћу у 35. години ризиковати да смрдим на мокраћу куда год пођем.“
Слева надесно: др Душан Илић, Марија Стајић и др Немања Зарић на округлом столу у Народној скупштини
Ричи је још пре свега тога имао аутизам, нападе панике и опсесивно-компулсивни поремећај. Напомињем ове појединости за све њих јер се увек испостави да се нико није родио с родном дисфоријом и поремећајима идентитета већ иза свега тога стоје трауматична искуства или дијагнозе. Студија из 2020. године утврдила је да док 5% опште популације има аутизам, међу џендер мањинама то је 24%. Особе с другачијим џендер идентитетима такође имају више стопе и шизофреније, депресије и поремећаја пажње. Младим особама из наведених примера била је потребна другачија стручна помоћ, а не лаж да ће операцијама одстрањивања здравих делова тела решити психичке и менталне проблеме.
Ричијеви пријатељи који су такође мењали пол нису му говорили о последицама које су искусили, за њих је сазнао тек након операције. Касно је сазнао да је један пријатељ добио пролапс и ретровагиналну фистулу, што значи да има отвор између ректума и неовагине и да му туда пролази фецес. Касно је сазнао да су многи изгубили сваки осећај у пределу гениталија, те да не могу да осете ни бол, ни ужитак. Неки од њих имају само 19-20 година, а густину костију као да имају 80 година јер хормони које узимају смањују густину костију. Многи имају аутоимуна обољења, као и геријатријска стања, иако су млади. Осуђени су на доживотну зависност од хормона супротног пола који изазивају неплодност, атрофирање гениталија, остеопорозу, повећан ризик од срчаног удара, смањене когнитивне способности а неретко и губитак способности за полне односе након операција.
Џендер идеологија представља претњу здравом разуму, науци и људском идентитету на више нивоа. Од стручњака за језик чули смо које су последице у том пољу, а знамо колико је језик важан за наш културни, национални и духовни идентитет, тако да се за то поље утицаја не може рећи да је у питању „само језик“. Примери које сам навела показују како ова идеологија, подржана индустријом која је 2021. процењена на 1.9 млрд долара, утиче на психичко, ментално и телесно здравље младих људи, одводећи их путем непоправљивих промена на телу, путем губитка општег телесног здравља, и мноштва других једнако важних компликација.
Док смо се борили против овог закона, упозоравали смо да увођење појма џендер у наш правни систем, а преко њега у школство, медије, науку и читаво друштво, отвара врата ужасним последицама о којима сам говорила. Сада сазнајемо да нам спремају и логичну последицу Закона о родној равноправности, а то је закон о родним идентитетима, према ком желе да нам уведу и џендер самоидентификацију, дакле да је довољно да неко каже како се идентификује да би променио документа, што значи да ће, као и на Западу, мушкарци моћи да улазе у женске просторије (свлачионице, тоалете, собе на екскурзијама), да побеђују жене у женском спорту, да добијају места намењена женама на основу одређених квота, а не сумњам да ће се и код нас, као и у Америци, појавити и младић који ће победити на избору за мис Србије. Ако почне хормонску терапију пре него што уђе у пубертет, дечак неће развити крупнији мишићно-скелетни систем, неће продубити глас и уз мало тзв. феминизирајућих операција, постаће наизглед веома лепа жена, попут Каталуне Енрикез, младића који је прошле године постао Мис Неваде, или Монро Лејс, младића који је Мис Сан Франциска и такмичиће се на избору за Мис Калифорније.
Да не помињем оне најсуровије примере као што су силоватељи и насилници који кажу да су трансродни и буду смештени у женски затвор, или озлоглашени пример ММА борца Фелон Фокс, који је противници нанео тешке повреде, укључујући и напрсле кости главе, да би касније био проглашен за најхрабријег спортисту свих времена. Кад муж попреко погледа жену и она га пријави, одмах се покрене читава машинерија против њега, а овде имамо мушкарца који озбиљно претуче жену и после тога буде хваљен и слављен само зато што тврди да је и он жена.
Ми и даље имамо прилику да зауставимо ово џендер лудило, још увек нам не прете затвором ако некога „мисџендерујемо“ – обратимо му се у погрешном роду. У овој борби једноставно нема компромиса и нема одустајања. Не можемо и не смемо пристати ни на шта мање од истине света у ком живимо. Kао што је Солжењицин рекао, не смемо живети у лажи. Живот у истини једини је начин да се одупремо тоталитарним идеологијама које нам се намећу.
