„Као дистрибутер филмова, с увођењем зеленог пасоша одлучила сам да обуставим све јавне пројекције јер не желим чак ни посредно да допринесем механизму дискриминације становништва.“ Разговарамо с Федериком Пичи, оснивачем дистрибуцијске куће Dominus Production, компаније за производњу и дистрибуцију филмова која је у италијанске биоскопе довела Непланирано, потресан и истинит филм о абортусу.
„То је избор који ме кошта“, објаснила је Федерика за портал iFamNews. „Филм Непланирано се распродаје, у понедељак увече у Верони морали су да организују још две пројекције поред већ заказане због огромног интересовања.“ Али од сутра, у петак, 6. августа, када зелени пасош ступа на снагу као услов за приступ неким местима, укључујући и биоскопе, Dominus Production обуставиће дистрибуцију. Федерикин избор је несхватљив с предузетничког становишта. Међутим, битка за вредности није битка ако не укључује жртве. „Верујем да у овом тренутку свако од нас мора дати неки знак, и по цену личног жртвовања, јер је вредност слободе превише велика да би се од ње могло одступити“, приметила је она.
Многи верују да је зелени пасош неопходна мера да би дошло до пада криве инфицираних…
Здравље је примарно добро и исправно је да држава предузме мере да га заштити. Питање је, међутим, да ли је зелени пасош корисна мера за ту сврху.
Да ли је ваш одговор не?
Апсолутно. Дозволите ми да вам дам неколико примера који показују парадоксе овог закона: да бисте ушли у биоскоп или чак у биоскоп на отвореном, мораћете да покажете зелени пасош, док вам за улазак у нека друга затворена места, као што је суд, он неће бити потребан. Затим, мораћете да имате зелени пасош да бисте седели за столом у бару, али не и ако конзумирате пиће директно на шанку, у истој просторији. Да не помињем да ће у јавном превозу и даље бити гужве. Чини ми се да је зелени пасош диктиран пре из политичких него здравствених разлога.
И, по вашем мишљењу, који је политички циљ?
Сектори који ће бити највише погођени јесу они који имају утицај на друштвени и културни живот, и живот заједнице: а то су делови живота који су најдражи младим људима. Циљ је стога охрабрити младе да се вакцинишу, јер ће у супротном бити искључени из друштва.
Да ли је то разлог зашто оспоравате ову меру?
У светлу анализе исплативости, имам велике сумње у вези с вакцинацијом младих. Стога верујем да се свачији избор мора поштовати. Али не желим да улазим у дебату о томе да ли смо „против вакцине“ или „за вакцину“, овде није у томе поента. Међутим, не могу да прихватим да биоскопе, музеје, барове, ресторане и друге просторе треба користити у сврхе које немају везе са оним чиме се ми заправо бавимо. То је политика која нас поново кажњава.
Филмска индустрија је доста пропатила протеклих месеци…
Наш сектор био је један од оних који су највише погођени политиком уведеном против ковида-19. Били смо затворени годину и по дана, нису нам дали да отворимо чак ни након што су нам наметнули врло строге здравствене протоколе. А сада чак траже од трговаца да се понашају као инспектори за зелени пасош, као да су јавни службеници. Ипак, више од економске штете, забринута сам због друштвених последица.
Молим вас да објасните…
Ако прихватимо идеју да држава може дискриминисати део становништва по било чему осим по научној основи, смеше нам се заиста злосутни сценарији. Зелени пасош или сличан инструмент могао би преживети ову фазу ванредног стања. Не сматрам такву тоталитарну будућност пожељном.
Да ли се због вашег избора осећате усамљено?
Читала сам прелепо сведочење Фабриција Масуција, који је поднео оставку на место председника и директора Музеја капеле Сансеверо у Напуљу исказавши отворено неслагање са обавезом да зелени пасош буде услов за улазак у музеј. Мислим да нисмо тако малобројни. Чим сам објавила своју одлуку, засули су ме порукама подршке. А сада, сведочење појединаца служи управо за то да мало потресе ствари: можда ће се други предузетници одлучити да следе мој пример.