У четвртак 9. јуна, Европски парламент је усвојио необавезујућу резолуцију поводом надолазеће пресуде америчког Врховног суда у случају Dobbs v. Jackson Women’s Health Organization о уставној загарантованости права на абортус.
Резолуција под називом „Глобалне претње праву на абортус: потенцијално обарање права на абортус на америчком Врховном суду” усвојена је са 364 гласа за, 154 против и 37 уздржаних.
Ово није први пут да се Европски парламент изјашњава о правним и законодавним питањима у Америци кад је реч о абортусу. У септембру прошле године, Европски парламент је усвојио резолуцију којом је најоштрије осудио тексашки SB8 или Закон „откуцаја срца”. И у најновијој резолуцији о абортусу, Европски суд поново осуђује тексашки закон, а окомио се и на сличне законе осталих савезних држава и државе са trigger законима о абортусу који ступају на снагу када падне Roe v. Wade.
Међутим, ова резолуција иде корак даље, покушавајући да изврши директан политички притисак на амерички Врховни суд, дајући себи за право да највишој правној инстанци Сједињених Америчких Држава намеће своје тумачење америчког Устава и права која из њега проистичу.
Наиме, у мору стандардних флоскула од којих ова резолуција врви: од WHO/Guttmacher спекулација о броју смртних случајева услед илегалних побачаја (чија анализа захтева посебан чланак) до позивања на разне необавезујуће резолуције, коментаре и политике које стоје у складу с идеологијом абортуса као „фундаменталног људског права”, лако је превидети чињеницу да Европски парламент на неколико места абортус зове „уставним правом” у САД, а пресуду Врховног суда у случају Добс којом би се одлучивање о абортусу вратило под јурисдикцију савезних држава назива „укидањем уставних права”.
Дакле, Европски парламент је у овој резолуцији на неколико места узео себи за право да, наместо америчког Врховног суда, одређује шта у Сједињеним Америчким Државама представља Уставом загарантовано право, а шта не.
Налазећи за сходно да изрази „солидарност са женама и девојкама у Америци” чија су људска права наводно угрожена, Европски парламент потврђује „важну улогу невладиних организација и активиста за репродуктивна права”, а да притом нити једном речју није осудио нити изразио никакву забринутост због самог цурења нацрта одлуке у јавност, које представља криминални акт и којим се директно угрожава правна држава у САД. Једнако тако, Европски парламент ничим није осудио ни узнемиравање судија Врховног суда, нити недавни покушај убиства једног од судија америчког Врховног суда, а нити упорно насиље заговарача права на абортус у Америци, које је ових дана на врхунцу.
Напротив, Европски парламент се, без икакве назнаке објективности, овом резолуцијом придружио небројеним другим покушајима застрашивања и дискредитовања институције америчког Врховног суда. Притом није остао само при свом трагикомично арогантном тумачењу уставне загарантованости права на абортус, већ је извршио политички притисак и на остале делове власти. Позвао је председника Бајдена да осигура приступ „сигурном и легалном” абортусу, и апеловао на државу да осигура „потпуну декриминализацију абортуса” (што значи легализацију абортуса на захтев до самог краја трудноће). Такође је, у већ уходаном маниру тзв. Матићеве резолуције, позвао на регулисање медицинског приговора савести на абортус, стављајући савест под наводнике.
Још и пре наведеног проабортерског памфлета у форми Матићеве резолуције – назване по хрватском политичару који ју је саставио, који је познат по томе да се у јавности спрда с правом на живот од зачећа користећи неуку, простачку аналогију између мастурбације и масовног убиства – Европски парламент је себи задао потпуно други смер од оног којим, ако је судити по процурелом нацрту одлуке, свесно и аргументовано корача амерички Врховни суд.
Наиме, супротно недемократским притисцима европске наднационалне структуре на пролајф државе у Унији путем позивања на правно необавезујући конструкт „фундаменталног људског права на абортус”, амерички Врховни суд у нацрту одлуке у случају Добс експлицитно негира постојање уставног фундамента таквог права и питање регулације абортуса враћа у руке америчког народа и његових демократски изабраних представника.
Разумљиво, такав је приступ потпуно непојмљив институцији која већ годинама уцењује све суверене европске државе чији се устави, закони и демократски изабране власти залажу за заштиту права на живот од зачећа.
Осим тога, правно беспрекорна анализа изложена у нацрту одлуке америчког Врховног суда у случају Добс прети да једном заувек раскринка идеју „фундаменталног људског права на абортус” као апсурдну и неутемељену. Наиме, процурела одлука америчког Врховног суда разоткрива да такво право не постоји нити у Уставу једне од најразвијенијих демократских држава на свету нити у било каквим правно обавезујућим споразумима о људским правима – којих је Врховни суд САД и те како свестан.
Управо због тога, најискреније се надамо да ће долазећа званична одлука америчког Врховног суда храбро и визионарски остати у суштинском складу с процурелим нацртом и тиме створити прилику за глобални напредак на пољу слободе, демократије и људских права, укључујући и фетално право на живот.