Ове године Дизни је избацио римејк чувеног анимираног филма „Мала сирена“ из 1989. године. Међутим, нова верзија с глумцима знатно одступа од оригинала. У римејку сасвим је измењена динамика култне сцене у којој Аријел покушава да добије пољубац од принца Ерика. Док је у оригиналу Аријел као суштински пасивна у тој романтичној сцени, у модерном извођењу добила је моћ да артикулише своје жеље. Ова промена одраз је еволуције друштвених ставова након покрета #MeToo, те су тако и стихови крабе Себастијана измењени тако да сада гласе: „Употреби речи, дечко, и питај је“ уместо првобитног „пољуби је“. Међутим, у овом смелом одступању од оригиналног сценарија, Аријел, коју глуми поп-певачица Хале Бејли, потпуно заборавља да јој је потребан пољубац да би остала људско биће.
Нови наративни угао очигледно је покушај да се испоштују феминистички идеали и да се избегне приказивање Аријел као девојке без гласа која чезне за мушкарцем, међутим, рекло би се да је то њен лик у филму лишило циља, сводећи Аријел на мрачну фигуру којој недостаје правац или циљ. Очигледно је да намеравана публика за овај филм више нису деца, већ жене миленијалке које су волеле оригинални филм, а сада га сматрају проблематичним због тзв. хетероцентризма, присуства ликова који су белци и других важних тачака данашње „освешћене“ културе. Чини се да Дизнијеви римејкови са живим глумцима покушавају да удовоље прогресивном сензибилитету ове публике, истовремено признајући стереотипе и с културног становишта погрешно приказивање света у ранијим цртаним филмовима, који данас носе упозорење на могући узнемирујући садржај на Дизнијевом стриминг сервису Дизни+.
„Мала сирена“, с наговештајима тзв. културе пристанка, референцама на штету по животну средину и црном глумицом у традиционално белој улози, део је Дизнијеве потраге за „инклузивнијом“ будућношћу. Овај правац видљив је и у другим делима, као што је анимирани филм „Баз Светлосни” из 2022. године, који је приказао суптилан лезбејски пољубац, и „Залеђено краљевство 2”, који носи антиколонијалистичку поруку. Чини се да је тежња ка прогресивној носталгији значајан фактор иза данашње најспорније забаве, и то од римејкова до приређивања нових издања аутора као што је Роал Дал и Р. Л. Стајн.
Међутим, због Дизнијевог инсистирања на инклузивности, нова „Мала сирена“ је филм који је тешко гледати. Описан као „надувен и пригушен“, филму недостају незаборавни елементи попут распеваних риба и шапутања мурина. Иако је Бејлијева добила велике похвале за нумере које је отпевала, поставља се питање да ли акценат треба ставити само на представљање различитости. Гардијан сугерише да би сврха филма требало да буде „да дозволи свој деци — а не само белцима — да виде себе као становнике Магичног краљевства“.
Холивуд је данас све више усредсрешен на доношење онога што они мисле да су морално исправни закључци, а не на чисту забаву, што код публике изазива нелагоду. То не значи да публика одбацује различитости, већ да се опире моралним поукама које јој се намећу приликом конзумирања садржаја који треба да буде једноставно забаван, а не лекција из приручника за борце за социјалну правду. Нова верзија „Мале сирене“ представља покушај политичке коректности и инклузивости, што доводи до губитка суштине Аријелиног карактера – наиме, да је то прича о младој жени која тежи независности и суочава се с последицама својих одлука. Нови наратив као да третира одраслу публику оригиналног филма на снисходљив начин, заборављајући да суштина приповедања није само у преношењу важних порука већ и у стварању занимљивих, дирљивих или смешних прича.