Званично, почела је нова 2022. година. 2022. година од чега? Од Рођења Христовог. Али део хришћана, којем припада и српски народ, још није дочекао Божић. Шта више, приближавамо се последњим данима Божићног поста који траје 40 дана, па су дани до Божића свакако они у којима се пости, дани у којима се у миру и молитви припремамо за дочек радости Божића.
А како је заправо?
Због разлике од 13 дана, Јулијански календар, кога се још од древних времена придржавају поједине помесне православне цркве, међу којима је и СПЦ, „касни” у односу на Грегоријански, којег се придржавају сви западни хришћани.
По Јулијанском календару (старом) данас је 19. децембар, а Божић је 25. децембра, што ће по Грегоријанском (новом) бити 7. јануар.
Наравно, западним хришћанима јесте 1.јануар и јесте Нова година, али они су завршили Адвент (припремне седмице уочи Божића код Римо-католика) и дочекали Божић, па сад дочекују Нову годину, седам дана након Божића. Тако ће и по старом календару седам дана по Божићу бити 1. јануар – односно 14.јануар по новом календару.
Оно што је посебно занимљиво, и што ме заправо и подстакло да пишем, је Свети мученик Бонифатије, свети који се прославља данас – 19. децембра, када већина западне, у основи хришћанске, цивилизације дочекује Нову календарску годину.
Нема случајности. Управо је Свети мученик Бонифатије, из искуства Цркве, потврђен као заступник и помоћник онима који болују и покушавају да се излече од страсти пијанства.У тренуцима кад са великом сигурношћу можемо да тврдимо да читава цивилизација „наздравља” током дочека Нове године – уз све могуће ђаконије вредних домаћица и угоститеља – барем ми који себе сматрамо православнима, требало би да чинимо управо супротно.
Свети Бонифатије и сам беше пијаница и блудник, али изменивиши начина живота до те мере удостојио се мученичке смрти и посвећења.
Ако нама, уроњеним у технолошке и материјалне удобности овог века, такав подвиг делује превише апстрактно или недостижно, можда је тренутак да се барем запитамо, како очекујемо да нам у „новој години” буде боље на личном плану, у породичним односима, на послу, да нас мимоиђу болести и страдања, да се односи у друштву и држави упристоје, кад не примећујемо овакве очигледне „сигнале” који нам се пружају из искуства Цркве?
Ако нисте, препоручујем вам да прочитате житије Светог мученика Бонифатија, на порталу Српске православне цркве.
Коментари на чланак