Ако инстинктивно не препознају која потреба детета није задовољена, родитељи начешће прибегавају ношењу јер се на тај начин зближавају.
Ношење изузетно добро делује на повезаност мајке и детета. Посебно је то случај када је беба мала и не уме речима да искаже своје потребе. Ношење омогућава мајци да ,,ухвати” и најмањи знак који јој показује беба. Када је реч о нешто старијој деци, ношење може повећати дететов интерес за откривање света, јер се деца осећају безбедније и имају више поверења у околину коју су упознали из сигурности маминог и татиног загрљаја. Деца такође врло често проверавају како родитељи реагују на околину и траже њихов поглед како би прилагодила своју реакцију. Ако родитељи примете да могућност контакта очима приликом ношења детету недостаје, треба да га окрену ка себи.
Важно је и да се разбију стереотипи о томе да само маме носе. Тате једнако могу да носе и буду осетљиви на дете као и маме. Надасве, дете уз ношење оба родитеља може бити богатије за више искустава. У последње време примећујемо да се и старија браћа и сестре могу укључити у бригу за бебу, ако је разлика у годинама довољна. Они бебу могу носити у носиљци. Ако још нису толико велики, могу да опонашају маму или тату тако што ће користити носиљку за лутке или плишане играчке.
На крају је важно запамтити: ви и ваше дете креирате јединствени начин живота. Ако будете пратили потребе и жеље својег детета, али и своје, знајте да сте на правом путу, без обзира на митове који су се уврежили о ношењу.
Коментари на чланак