Захваљујући заједничким напорима неколико пролајф организација, 6. јула у Немачкој постигнута је велика победа. Последњих дана седнице немачког парламента покренута је жестока дебата око предлога за легализацију потпомогнутог самоубиства.
Први предлог дошао је од Катрин Хелинг-Плар и Ренате Кунаст и имао је за циљ помоћ при самоубиству постане доступна свима који су способни да одлучују и имају непрестану жељу да окончају свој живот. Други предлог, који је представио Ларс Кастелучи, укључивао је безбедносну меру прелиминарне процене психичког стања пацијента као најмањи услов.
Корнелија Камински, председница једне од главних немачких пролајф организација (Aktion Lebensrecht für Alle), рекла је да је задовољна овим епохалним резултатом и објаснила ситуацију: „Ово је заиста диван дан за парламент и за немачко друштво у целини, јер је парламент одбацио оба нацрта.“
Победа је у томе што су немачки посланици одбили да одлучују о питању живота или смрти које се односи на толико много људи у Немачкој. Актуелни закон прилично ефикасно зауставља професионалне организације које желе да понуде помоћ у самоубиству људима и које сада почињу с радом у Немачкој.
„Као што сви знамо“, наставила је Камински, „потпомогнуто самоубиство значи отварање врата еутаназији [убиству особе без њене сагласности]; потпомогнуто самоубиство је ефикасно средство за окончање сопственог живота у земљама у којима еутаназија није дозвољена. Сада помажемо нашим посланицима да одвоје време да поново размотре нацрте, да их погледају и да успоставе добре програме превенције самоубистава, што би помогло да се спрече људи да донесу ту одлуку.“
Да је предложени закон одобрен, Немачка би имала најрадикалније законе о асистираном самоубиству у целом свету који би дозволили свима старијим од 18 година – без обзира на болест или медицинско стање – да затраже од лекара потпомогнуто самоубиство. Ови закони би такође окончали заштиту католичких институција као што су хоспиције или установе за старије особе од забране друштвима за помоћ самоубиствима да нуде своје услуге у њиховим просторијама. Не би било никаквих сигурних простора – безбедних зона – где би људи били ослобођени притиска оних који нуде самоубиство.
До ове спасоносне победе дошло је захваљујући заједничким напорима активиста за право на живот: „Борили смо се до последњег тренутка“, објаснила је Камински. Био је то напор без преседана да се натерају посланици да гласају претпоследњег дана парламентарног заседања; два нацрта су представљена само неколико дана раније. Против ове претње, како нам Корнелија каже, „Кренули смо у акцију и послали свим посланицима дописнице и мејлове; протестовали смо и испред Бундестага. Живот побеђује!”
Овај охрабрујући резултат веома је добродошло семе наде које подсећа све оне који подржавају живот да ниједна борба није изгубљена унапред и да страст и ефикасна координација могу да учине чуда.