Рецензирана студија о тајној организацији која подржава педофилију и њеној повезаности са академским круговима уклоњена је само дан након што је објављена у часопису British Journal of Philosophy, Sociology and History (BJPSH). Организација о којој је реч у раду регистрована је као добротворна организација за заштиту деце.
Анализа, коју је написао Аларик Нод, професор енглеског језика на Научном колеџу Суон и аутор књигеThe Babylon Cypher, говори о организацији под називом Простасија (Рrostasiа), која је регистрована у Калифорнији као организација за заштиту деце. Простасија каже да примењује алтернативни приступ борби против сексуалног злостављања деце. Нодова анализа показује како ова организација користи одабране речи да би промовисала педофилску поруку скривену иза паравана „безбедности деце“.
Часопис BJPSH потврдио је да су га контактирали представници Простасије који су тражили уклањање анализе јер је „рад оклеветао организацију“ и наводи: „Добили смо имејл у ком пише да неке тврдње нису тачне; политика часописа јесте избегавање таквих проблема.“ Међутим, нису прецизирали које се то изјаве сматрају клеветничким.
АКАДЕМИЈА И ДЕВИЈАНТНОСТ
Простасија се фокусира на врло специфичну групу академика, оних који педофилију сматрају само још једним „сексуалним интересом“ у мноштву других и стога подржавају перспективе блиске легализацији педофилије. На пример, клинички психолог Џејмс Кантор, консултант Простасије, подржава легализацију педофилије као грађанског права и верује да педофилија такође треба да буде покривена акронимом ЛГБТ+.
„Говорећи као хомосексуалац, верујем да треба да укључимо и П за педофиле. У супротном то значи издају принципа којима дугујемо своја права“, каже Кантор. „Сексуалним мањинама“, тврди овај психолог, дају се „грађанска права“, тако да би легализација педофилије као сексуалне оријентације пружила разне правне заштите онима који је практикују.
Чланак Кантора и клиничког психолога Реја Бланшара објављен у Националном институту за здравље тврди да се педофили рађају такви, а не да то постају. Пето издање меродавног Дијагностичког и статистичког приручника за менталне поремећаје (ДСМ-5), који је 2013. објавила Америчка психијатријска асоцијација, сада тврди да је педофилија ментални поремећај, али Бланчард, коме ДСМ дугује критеријуме који се користе за дефинисање парафилије, још раније је покушао да промени те параметре.
НЕКИ ТВРДЕ ДА ЈЕ ПОРНОГРАФИЈА ДОБРА ЗА ДЕЦУ…
Како Нод истиче у својој студији, организације и академици који се залажу за педофилију промовишу је као легитиман облик сексуалности, покушавајући да постепено ублаже утицај који таква девијација има на јавно мњење, међутим „идеја да су права педофила и права деце помирљива вулгарна је и апсурдна“, каже Нод.
Припадници Простасије ипак кажу да деца могу да асимилују фетишизам и перверзије, и да порнографија може имати позитиван утицај на њих. Поред тога, Простасија подучава педофиле како да их не открију док траже малолетнике у чет-собама као што су оне на Роблоксу, популарној гејминг платформи за малолетнике.
А онда се увек нађу и особе као што је Алан Меки, професор Универзитета у Сиднеју, који тврди да је „претеривање” рећи да је порнографија лоша за некога, или италијанске списатељице и сценаристе Елене Станканели, која је на страницама Ла Републике изјавила да порнографија има рекреативну сврху…