СИМПТОМИ И ДИЈАГНОЗА
Тимпанометрија се може урадити у циљу потврђивања секрета средњег ува, утврђивања смањене покретљивости бубне опне и нижег притиска у средњем уву. Код одраслих, али и код деце, ради се преглед назофаринкса како би се искључило постојање бенигних, али и малигних тумора. Уобичајено се средње уво вентилира 3 до 4 пута у минуту, приликом отварања Еустахијеве тубе током гутања, а кисеоник из шупљине средњег ува ресорбује његова слузница.
Уколико је смањена пролазност Еустахијеве тубе, у средњем уву се развија релативни негативни притисак, који може довести до акумулације течности. Ова течност може изазвати губитак слуха.
Секреторни отитис је уобичајена последица акутних запаљења средњег ува код деце (често идентификована на рутинском прегледу ува) и може трајати недељама и месецима. У другим случајевима, опструкција Еустахијеве тубе може бити секундарна услед запаљењских процеса горњег спрата ждрела, алергија, увећаног трећег крајника или веома ретко бенигних или малигних тумора. Излив може бити стерилан или садржавати патогене бактерије понекад као биофилм, иако се не уочава запаљење.
СИМПТОМИ И ОПАСНОСТИ НЕЛЕЧЕЊА
Главни симптом обољења је ослабљен слух, који одрасли лако детектују и пријављују поремећај слушања, а код деце се манифестује на начин да појачавају телевизор, не одговарају на позив родитеља или околине, заостају са развојем говора. У 40 – 50 % случајева ни родитељи ни деца не запажају никакве симптоме болести.
Лекари у примарној здравственој заштити често не препознају ово обољење и не разликују га од акутног запаљења средњег уха, што је донекле и нормално, јер нису уско специјализовани за болести ува, грла и носа. Обољење је широко распрострањено у дечјем узрасту. Научни извори наводе да више од 90% деце до 7. године прође са једном епизодом секреторног отитиса.
Ово стање појаве секрета иза бубне опне може и само да прође, спонтаним изливањем секрета кроз Еустахијеву тубу и уласком ваздуха у просторе средњег ува, али у 5-10% оставља секвеле: иреверзибилне промене на бубној опни и средњем уву, дуготрајну наглувост и застој развоја говора. Правовремена дијагностика секреторног отитиса представља проблем и за најразвијеније земље, где се издвајају огромна средства за идентификацију овог обољења и благовремени третман. Потребно је подстаћи рану детекцију структурних абнормалности бубне опне, које су удружене са секреторним отитисом. Најбољи и свакако најефикаснији начин је посета оториноларингологу, који ће прегледати уво, ако треба и под микроскопом, урадити тимпанометријски преглед и са сигурношћу утврдити да ли се ради о овом стању.
ЛЕЧЕЊЕ
Третман овог стања обухвата праћење детета у току три до четири месеца уз одговарајућу терапију, па уколико не дође до побољшања уз тзв. конзервативан вид лечења, неопходна је хируршка интервенција са постављањем аерационих цевчица. Током саме операције изводи се парацентеза, аспирација секрета и пласирање аерационе цевчице у општој анестезији. Овим се евакуише секрет из шупљине средњег ува и обезбеђује његова вентилација што је предуслов да уво поврати своју нормалну слушну функцију. Аерационе цевчице стоје на бубној опни у просеку годину дана, што омогућава опоравак средњег ува. Током тог периода постепено долази до одбацивања цевчице, зарастања бубне опне и ретко је неопходно уклањати их хируршки. По новим водичима добре праксе уколико не постоји значајно оштећење слуха, заостајање у говору, лош успех у школи и структурне промене на бубним опнама, период праћења може бити и дужи од 3 месеца.
ТРЕЋИ КРАЈНИК
Врло често се уз парацентезу и пласирање аерационих цевчица може урадити и аденоидектомија, тј. уклањање трећег крајника чиме се, пре свега, постиже отклањање извора инфекције на самим ушћима Еустахијевих туба у нос. Пре се мислило да увећан трећи крајник механички затвара Еустахијеву тубу и тиме онемогућава вентилацију средњег ува. Данас се зна да је та опструкција скоро увек функционална. После учињене операције деца са евидентним заостајањем у формирању говора или погрешним изговарањем слова се подвргавају логопедском и сурдолошком третману.
ПОДСЕЋАЊЕ ЗА РОДИТЕЉЕ
Имајте на уму да је секреторни отитис најчешћи узрок ослабљеног слуха код деце предшколског узраста. Уколико посумњате да Ваше дете слабије чује, а уз то има честа запаљења ува, често запушен нос и учесталу секрецију из носа, јавите се на преглед и испитивање слуха. Битно је проблем на време дијагностиковати и решити!
Наглувост и глувоћа код деце – нови изазов за здравље најмлађих (први део)
Коментари на чланак