МУЗЕЈИ ПРОДУЖАВАЈУ ЖИВОТ

Међутим, научници и психолози све чешће тврде да на дуговечност утиче и контакт са уметношћу.

Дуговечност и музеји

Са овом тезом су први пут изашли, на почетку короне, истраживачи чувеног лондонског UCL-а (Универзитетски колеџ Лондон), који су дошли до закључка да дуговечности доприносе одлазак у позориште, музеј или галерију. И то, што чешће, то боље.

Истраживање је трајало 12 година.

Према њиховом истраживању, људи који имају активан контакт са уметношћу, сваких неколико месеци или чешће, смањују ризик од ране смрти за чак 31 одсто у поређењу са људима који то не чине. Истраживање за велику студију о старењу је трајало годину дана, а мерено је колико често сваки учесник одлази на концерте, у оперу, музеје или се бави неким видом уметности. Из огледа је било искључено посећивање биоскопа, а учесници су праћени пуних 12 година.

Показало се да праћење уметничких догађаја и учествовање у уметности може да делује на људе као тампон против стреса, а истовремено стимулише креативност, која људима омогућава прилагођавање променљивим околностима. Такође, помаже им да изграде социјални капитал, који доприноси квалитетнијем старењу.

Музеји смањују стрес

И нова америчка студија, објављена у часопису “Журнал позитивне психологије”, објашњава како посета музеју може да помогне у смањењу стреса, борби против усамљености и учини живот смисленијим. Људи се после таквих посета осећају “обновљеним”. Добробит се огледа и у неговању позитивних односа са другима, доживљавању позитивних емоција или осећају укључености у сопствени живот. Посета уметничким музејима, како је закључио тим психолога, подстиче позитивне емоције и осећај ангажованости, што резултира квалитетнијим живљењем. Такође, помаже у смањењу стреса, јер моментално опада производња кортизола, хормона повезаног са стресом, у телу.Осим тога, и уметничка дела, и други посетиоци изложби, могу да учине да се осећамо повезаније и мање изоловано. Чак може доћи до изградње заједнице истомишљеника. Музеји нас, такође, пребацују у другу димензију и могу да подстакну размишљање и мисаона стања, која нам, пак, омогућавају да другачије размишљамо о себи и свом животу, да стекнемо нове перспективе.