Институт за биохемију и ћелијску биологију при Националном истраживачком савету и Институту Телетон за генетику и медицину (ТИГЕМ) Фондације Телетон слажу се око једне ствари што и изјављују у координисаној студији, изведеној у сарадњи с другим институтима Националног истраживачког савета, објављеној у академском научном часопису Nature Communications, а пренето и на веб-сајту RaiNews. Наиме, мушкарци и жене су различити. Замислите чуда.
Конкретно, мушкарци и жене памте на различит начин и на основу тих способности памћења закључено је да постоји „[…] другачији мождани механизам који одређује колико информација треба запамтити током спонтаног учења”.
Након темељних експеримената и анализа, истраживачи одговорни за пројекат потврдили су начин на који мушкарци и жене активирају различите области мозга када желе да активирају памћење информација научених случајно и из искуства, дакле оних које науче „из радозналости“, а не оних које су „свесно меморисали“. На пример, како памте адресу ресторана који им се посебно допао.
Мушкарци спонтано памте више детаља на дужи рок него жене. У стварности, међутим, не би било исправно рећи да жене памте „мање“ од мушкараца. „Кроз низ техника церебралне манипулације, истраживачи су схватили да пол може имати биолошки утицај на употребу можданих кола. Штавише, да постоје структурне разлике између два пола, не би било могуће поништити их једноставним стимулисањем истих области. Уместо тога, разлике се налазе у начину на који једни те исти стимуланси могу да покрену различита кола код два пола.”
Није реч о томе да мушкарци или жене памте „боље“ или „лошије“, наравно. „У економији мозга, свака сложена ментална акција заправо се обавља на рачун других радњи; дакле, ниједно од њих двоје није супериорно у односу на друго, већ све зависи од ситуације”. Мушкарац једноставно није жена и жена није мушкарац. Тачка.