Last updated on July 2nd, 2024 at 08:30 am
Корпоративни медији и запажене институције као што су Њујорк Тајмс, Си-Би-Ес, Национална географија и Магазин Смитсонијан величају студију која је открила генетску анализу гробног места у Чичен Ици (Мексико) из доба цивилизације Маја. Тешко је поверовати али интелектуалци нашег друштва данас покушавају да нормализују и чак бране варварску праксу са ове локације, озлоглашене због приношења људских жртава, објашњавајући то културним нормама тог времена.
Недавни налази из студије спроведене у Чичен Ици откривају да су већину жртава чинили млади дечаци, а нарочито близанци. Упркос шокантној реалности да су деца жртвована, данас многи сагледавају ове догађаје кроз призму мултикултуралности и одбијају да осуђују Маје по данашњим стандардима. Таква логика је суштински погрешна. Људска жртва, посебно жртвовање деце, представља кршење основне људске етике и нарушава општу друштвену обавезу заштите невине и угрожене деце.
Већина академика и новинара непрекидно и ревносно осуђује западне цивилизације због ранијих преступа као што су ропство и империјализам. Међутим, ту логику очигледно нису у стању да примене када разговарају о људским жртвама чија је крв на рукама народа Маја. Постоји јасна интелектуална недоследност унутар ових наслеђених институција које напредују на остварењима западне цивилизације док немилосрдно покушавају да је сруше изнутра.
Одбрана цивилизације која оправдава убиство деце да би испоштовала или умирила неко божанство дубоко је узнемирујућа. Такве цивилизације, без обзира на њихове ритуале, не треба величати нити бранити. Без простора за морални релативизам, таква пракса остаје недвосмислено зла. Неуспех да осудимо ова зла лоше се одражава на нашу сопствену цивилизацију.
Коментари на чланак