Глобализам се често меша с глобализацијом, али то су два супротна концепта.
Глобализација је конфигурисана на спонтан начин као процес који уједиње људе из целог света, нарочито с напретком нових технологија и транспорта. Она претпоставља слободу и поштовање националних идентитета који су резултат вековног суживота, промовише развој слободе, демократије и капитализма на планетарном нивоу. Глобализација није некомпатибилна с националним државама; напротив, она доводи до већег привредног раста.
С друге стране, глобализам тражи колективизацију маса на својеврстан тотализујући начин. Међународне организације које су постале веома видљиве, пре свега у УН, свима намећу идеолошке догме, као што је обавезна квота за помоћ избеглицама и имигрантима, индоктринација родном идеологијом, подстицање већег броја абортуса…
Глобализам је против националне државе. То је продукт радикалног социјализма. То је идеологија супротна национализму и патриотизму. Џорџ Сорош је један од главних промотера глобализма, као највидљивији поглавар, уз друге релевантне личности које су почеле да се истичу у последње две године. Такав је нпр. Клаус Мартин Шваб, председник Светског економског форума, где се смишљају кораци које треба предузети у земљама чланицама да би се постигли циљеви глобализма. Они те циљеве и не крију: „WEF се залаже за глобализован свет којим управља коалиција мултинационалних корпорација, влада и одабраних организација цивилног друштва уместо класичних демократских структура.“ То је оно што је свима познато као Велики ресет.
Примера ради, у Шпанији је познато да Џорџ Сорош финансира независност Каталоније. Његов сан је нација подељена на мини-нације са слабим друштвима како би контролисала своје становништво, политичаре, компаније, бизнисе, а тиме и економију. За бившег бразилског министра спољних послова Ернеста Арауха глобализам је „тренутна конфигурација марксизма“. У инаугурационом говору, он је навео да „глобализам конституише мржњу кроз своје различите идеолошке гране и инструменте супротстављене нацији, супротстављене људској природи и самом људском рађању“.
Штавише, као што видимо, с глобализмом расту насилни сукоби између група и колектива, род (џендер) представља се као замена за природни полни идентитет, абортус се нормализује нападом на заговорнике права на живот, повећавају се сукоби с мушкарцима који се све више приказују као лоши и насилни…
Тренутни проблем јесте то што је глобализација, која је корисна, стављена у службу колективистичког глобализма како би нахранила то зло које ће нас на крају уништити. Овај глобализам тренутно познајемо под појмом „Агенда 2030 за одрживи развој“.
ГЛОБАЛИЗАМ И МАСОНЕРИЈА
Према експерту за масонерију Алберту Барсени, масонерија је од свог настанка 1717. године тражила нови свет који би могла да води, с једном владом која би економски контролисала што је могуће више земаља, користећи скоро неограничену моћ. С друге стране, они ће тако широм света моћи да шире свој идеолошки кредо, а то је гностицизам. Зато глобализам промовишу ове масонске елите.
За покојног оца Хуана Санахују, стручњака за ова питања, планови светске владе, у којима је масонерија играла важну улогу, датирају од краја Првог светског рата или можда и непосредно пре њега. Слободно зидарство подржава масовну илегалну имиграцију у ту сврху, чиме се друштво гура ка културном и верском синкретизму. Искорењивање традиције и обичаја из нација, затварање врата свему што нас уједињује као државу: хришћанској вери и шпанском језику. Отварање граница свима који долазе из иностранства, посебно муслиманима. Све се то користи у сврхе овог глобализацијског циља.
Слободно зидарство користи истурене организације у алтруистичке и филантропске сврхе, у академским, друштвеним, економским, научним, па чак и верским областима, да би представила своје идеје. Повезује се са интересима људи који, слепи за своју жељу за моћи, не оклевају да им ставе своје ресурсе у службу. Такав би могао бити случај Педра Санчеза, председника владе Шпаније, који клечи пред глобалистима.
Из свих ових разлога, масонерија промовише глобализам, подигнут под заставом „прогресивизма“ оних који траже слободу, али живе подложни идеологији државе, оних који траже толеранцију, али нападају свакога ко се не слаже с њиховим мишљењем. А заузврат, да би допринели увођењу Новог светског поретка, глобалне владе која контролише читав свет, присталице глобализма ослањају се на масонерију и њене канале утицаја.
Већ смо дубоко утонули у канџе прогресивног глобализма који нас води ка културној и националној агонији, у којој је крај хришћанства један од највиших циљева, према ком иду полако, али сигурно, корак по корак. Међутим, иако овај приказ делује безнадежно, много је оних који покушавају да зауставе овај идеолошки напредак буђењем народне савести. Такав би могао бити случај с групом колектива и удружења на националном нивоу који су се окупили да гласно кажу да одбацују глобализам. Уз мото ЖУТОГ МАНИФЕСТА, они дижу глас и носе жуте транспаренте на улицама многих градова Шпаније.