Прошле недеље у Боготи, Уставни суд Колумбије легализовао је абортус до 24. недеље трудноће резултатом гласања 5:4. Ово је монументална промена не само кад је реч о католичким земљама, већ и у Латинској Америци, јер је ова нација постала трећа по величини у региону која је декриминализовала абортус у последњих 14 месеци, чиме се придружила Мексику и Аргентини.
Пре ове одлуке, абортус у Колумбији био је дозвољен само ако је живот мајке био у опасности, затим у случају деформитета беба или ако је мајка била жртва силовања или инцеста.
Доношењем овог закона, суд је дрско узурпирао ауторитет колумбијског Конгреса, који је једина грана власти која може доносити законе у земљи. Изабран од народа и одговоран народу, Конгрес није имао намеру да легализује абортус пре доношења одлуке, због чега су заговорници абортуса користили судски систем, којим доминирају либерали, да заобиђу Конгрес и вољу народа.
Пресуда колумбијског уставног суда је само најновији случај неизабраних либералних судија који заобилазе вољу народа да би некој земљи наметнули непопуларне левичарске политике. Кад год левичари не могу да победе на изборима, они покушавају да свој дневни ред спроведу у закон тако што ће случај изнети пред судство, чији су чланови генерално много више лево оријентисани од просечног грађанина. На пример, 1973. левичарски Врховни савез Сједињених Држава присилио је амерички народ на абортус. Пре те одлуке, огромна већина Американаца била је против абортуса, са 46 од 50 држава које су или потпуно забрањивале абортус или га дозвољавале само у случајевима силовања, инцеста или опасности по живот мајке. На сличан начин су левичарски судови наметнули геј „брак” америчком народу. Пре 2002. геј „брак“ није био признат ни у једној од 50 америчких држава. Међутим, почевши од 2003. године, када је Врховни судски суд Масачусетса наметнуо геј „бракове“ људима те државе, државни и савезни судови довели су до случаја путем ког су га наметнули читавој земљи, што је кулминирало пресудом Врховног суда Сједињених Држава из 2015. године према којој је хомосексуални „брак“ постао уставно право и стога је легалан у свих 50 држава. Исто тако, левичарски мексички Врховни суд који је доносио законе, натерао је мексички народ на абортус прошлог септембра, након што је Аргентина у децембру 2020. повела у том правцу. А сада је то урадио и колумбијски Уставни суд.
Шта људи могу учинити да спрече левичарске судије уставног суда да доносе и намећу левичарске законе народу? Требало би размотрити неколико опција.
- Прво, народ би могао да измени устав своје земље и тако поништи или спречи одлуке левичарских судова, да забрани абортус, геј „бракове“, трансродност, итд.; међутим, измена устава може бити гломазан и дуг процес.
- Друго, људи би могли да натерају конгресмене да изричито избаце питања попут абортуса, геј „брака“, ЛГБТ питања и слично из надлежности уставних судова.
- Треће, грађани би могли да натерају Конгрес да усвоји закон који дозвољава да се свака одлука уставног суда поништи двотрећинским гласовима оба дома законодавног тела, рецимо у року од шест месеци од доношења пресуде.
- Четврто, људи би могли да натерају своје конгресмене да натерају судије првобитно именоване у државни уставни суд да се суоче с народним изборима, рецимо сваких 10 година. (Ако устав забрањује радње у тачкама 2-4 горе, уставни амандман би био неопходан, што би отежало процес…)
Ово су само неке ствари које треба узети у обзир.
Ето, видимо како је још једно левичарско правосуђе, овога пута у Колумбији, узурпирало моћ законодавне власти и наметнуло још једну непопуларну левичарску политику једној земљи. Време је да људи и њихови представници у Конгресу коначно превладају у свом одметничком правосуђу пре него што више левичарских судија наметне више елемената радикалне сексуалне и ЛГБТ агенде својим земљама.